U utorak i sredu,  11. i 12. avgusta, u centru Beograda, ispred sedišta Agencije za privatizaciju na Terazijama, radnici preduzeća „Zastava elektro" iz Rače Kragujevačke su organizovali protest sa zahtevom da se raskine ugovor o privatizaciji te fabrike.

Na protestu je učestvovalo više desetina radnika ovog preduzeća, koji su posedali ispred ulaza u zgradu gde je smeštena Agencija za privatizaciju, zahtevajući od službenika Agencije da prime tročlanu delegaciju radnika, kako bi se dogovorilo ispunjenje zahteva.

Protestu su se, u solidarnosti, priključili i radnici drugih preduzeća sa istim ili srodnim problemima, poput „Ikarbusa" iz Beograda i zrenjaninskih firmi „BEK-a", „Šinvoza" i „Jugoremedije", kao i aktivisti levičarskih organizacija, uključujući tu i članove redakcije „Crvene kritike".

Intervju Robert Brenner-a, urednik publikacije “Against the Current” i autor knjige Ekonomika globalne nestablinosti (“The Economics of Global Turbulence”, Verso 2006) je dao intervju za “Hankyoreh”, vodeći Korejski dnevnik. Intervju je vodio Seongji Jeong. Ovaj intervju je objavljen 22. januara 2009. godine i ovde je publikovan uz manje uređivačke korekcije.

Songjin Jeong (SJ): Većina medija i analitičara tekuću krizu naziva “finansijskom krizom”. Da li se slažete sa ovakvim opisom?

Robert Brenner (RB): Razumljivo je da analitičari krize polaze od urušavanja bankarskogi tržišta hartija od vrednosti u svojoj analizi. Ali, problem je što nisu otišli dalje od toga. Počev of Sekretra trezora Henry Paulson-a i Predsednika FED-a Ben Bernanke-a naniže, svi tvrde da se kriza može objasniti prosto problemima u finansijskom sektoru. U isto vreme, tvrde da je realna ekonomija snažna, i da su takozvani 'temelji’ u dobrom stanju. Ovo je vrlo poggrešno.

Obećanja i politički marketing DOS-a su se izlizali, u njih više niko ne veruje. Nema privrednog rasta, nema boljih plata,nema stranih investicija, i neće ih biti - to je saznanje koje se polako, ali neumoljivo rađa u glavama sve većeg broja običnih radnika širom zemlje. Na površinu isplivavaju veze vlasti, mafije i biznisa, korupcionaške i švercerske afere, privatizacija prljavim novcem...

"Mnogo ste isti!" - Ova duhovita varijacija na temu marketinškog slogana^[1] SD Partizan i njegove kontra-parole^[2] Zvezdinih navijača, poput zaraze se širi ulicama Beograda i sve jače odjekuje u pozadini afera koje iz dana u dan paraju medijsko nebo Srbije. Obećanja i politički marketing DOS-a su se izlizali, u njih više niko ne veruje. Nema privrednog rasta, nema boljih plata, nema stranih investicija, i neće ih biti - to je saznanje koje se polako, ali neumoljivo rađa u glavama sve većeg broja običnih radnika širom zemlje. Na površinu isplivavaju veze vlasti, mafije i biznisa, korupcionaške i švercerske afere, privatizacija prljavim novcem... Svakodnevno iskustvo divljeg, burazerskog kapitalizma u Srbiji na sopstvenoj, goloj koži polako otrežnjava i one najopijenije liberalnom propagandom kojom smo bili bombarodvani protekle dve ipo godine. Sve lakše se prepoznaju iste one pojave koju su odlikovale bivši režim i sistem personifikovane u liku Slobodana Miloševića. "Promene" na rečima je zamenio kontinuitet u praksi; reči je odneo vetar, dresovi su zamenjeni a ekipa je manje-više ista.

Uprkos tome što građanski (buržoaski) ekonomski teoretičari imaju običaj da kapitalizam posmatraju neistorijski, kao večni i jedini mogući oblik društvenog uređenja, a što implicira jedinstvenu teoriju kapitalizma, njihovi pogledi i teorije o kapitalizmu su se menjali uporedo sa njegovim razvojem, neprestano se sukobljavajući i razmimoilazeći. Rezultat toga je da ono što danas predstavlja "ekonomsku nauku" čini nehomogen skup ideja, skup međusobno suprotstavljenih i ponekad potpuno isključivih teorija.

Ovaj članak je originalno objavljen u "Left Business Observer" internet magazinu br. 66, Oktobra 1994. Pisan je od strane Dag Henvuda, urednika i izdavača. Njegov prevod i upotreba odobreni su od strane autora.

Za četiri decenije "izgradnje socijalizma" u bivšoj SFRJ u drugoj polovini dvadesetog veka verovatno je stvoreno više raznovrsnih ekonomskih teorija o preduzećima i organizaciji privrede nego zbirno u svim ostalim zemljama koje su se takođe deklarisale kao socijalističke.

Većina modernih udžbenika sadrži jednu od varijacija poznate definicije ekonomije, prema kojoj je ekonomija nauka koja proučava ljudsko ponašanje kao odnos između ciljeva i ograničenih sredstava koja imaju alternativne upotrebe.

Kolaps Enrona je najveći krah u korporativnoj istoriji. Za samo par meseci, ukupna "vrednost" akcija firme koja proizvodi energiju, Enrona, sedme po veličini kompanije u Americi, pala je sa 80 milijardi dolara skoro na nulu. Hiljade radnika su postale višak. Da stvar bude gora, njihov penzion sistem je bio vezan za posedovanje akcija Enrona, i stoga je sada bezvredan. U međuvremenu, rukovodioci Enrona, svesni nadolazećeg brodoloma, prodali su milijardu dolara vredne akcije koje su imali u posedu naivcima sa strane, i očajnički su se trudili da se otarase inkriminišućih dokumenata. U isto vreme su isisavali svu preostalu imovinu kroz sistem holding kompanija predvođenih rukovodiocima Enrona.

Zahtevamo BEZUSLOVNO povlačenje predloženog zakona o radu. Ovaj zakon je samo još jedan u nizu napada nove vlade na prava radnih ljudi. Njime se priprema teren za masovna otpuštanja i nemilosrdnu eksploataciju radnika, njime se slabi pregovaračka pozicija radnika pri zapošljavanju i određivanju zarada.

Ima neke simbolike u tome što godina vladavine DOS-a završava onako kako je i počela - štrajkovima. Možda će se i sama vladavina završiti na isti način na koji je počela - masovnom pobunom ljudi na ulicama? Ne prođe dan a da se ne objavi štrajk u ovom ili onom rudniku, javnom preduzeću, školskoj ustanovi... Verovali su radnici bajkama lidera DOS-a, i strpljivo čekali hepiend horor priče zbog koje su srušili stari režim, ali koja se nastavila i u obećanoj "demokratiji".