Ekonomija

Napisao Crvena Kritika subota, 08 jun 2013 08:27
Pažnja, otvara u novom prozoru. ŠtampaEl. pošta

Pozivamo sve radne ljude Sombora da izraze svoju solidarnost i podrže protest koji organizuju štrajkači bivše Trepče predvođeni Samostalnim sindikatom metalaca Fabrike akumulatora Sombor!

podrska trepci

 
Napisao Crvena Kritika nedelja, 24 mart 2013 16:33
Pažnja, otvara u novom prozoru. ŠtampaEl. pošta

fiat2Marksistička omladina Crveni se priključuje pozivu na solidarnost sa radnicima Fijata u Pomiljanu i poziva sve radničke i sindikalne aktiviste da svojim potpisom daju podršku njihovoj borbi. Situacija u kojoj se nalaze italijanski radnici nam pokazuje kako će završiti i naši domaći radnici kada ne budu više potrebni Markijoneu. Njihova borba je putokaz za borbu svim zaposlenima u autoindustriji i svim radnicima uopšte! Moramo se boriti zajedno, da ne bismo propali jedan po jedan!

Prenosimo apel Međunarodnog izvršnog komiteta Internacionalne marksističke tendencije, prenet sa sajta In Defense of Marxism:

Duga borba Fijatovih radnika u italijanskom gradu Pomiljanu je poslednjih godina stekla međunarodni odjek. Nemilosrdnost gazdi je izašla na videlo kroz napade na sindikalne aktiviste i zabranjivanje jedinog militantnog sindikata sa velikom radničkom bazom, FIOM-CGIL, od strane Fijatove uprave, čime su ukinuta najosnovnija sindikalna prava radnika. Ovde objavljujemo apel za solidarnost, koji je Izvršni komitet Internacionalne marskističke tendencije (IMT) pokrenuo pre tri nedelje. Ovu rezoluciju su prevele i objavile fabričke novine RadioFabbrica, iza kojih stoje radnici i sindikalisti metalurške industrije i Fijatovih fabrika širom Italije, na čijim se kapijama se ona sada deli. Pozivamo naše čitaoce i pristalice da doprinesu sa svojim potpisom.

Napisao Goran M ponedeljak, 26 septembar 2011 06:02
Pažnja, otvara u novom prozoru. ŠtampaEl. pošta

Desetogodišnji periodi čine se sasvim odgovarajućim vremenskim razgraničenjem za analizu krizne istorijske epohe koja se na ovim prostorima otvorila krajem sedamdesetih godina prošlog veka.U svakoj od protekle tri decenije možemo jasno razlikovati tri politička režima i tri drugačije društveno-ekonomske konstelacije. peti-oktobar-xSvoj program ekonomske „šok terapije“, Srbija je dočekala kada su nagomilane protivrečnosti specifične tranzicije pod Miloševićem otvorile prostor za ekonomske liberale u dotadašnjoj opoziciji da sprovedu u delo sopstvenu viziju ekonomskih reformi. Stanovnicima Srbije je promaklo da primete, ali period između 2004. i 2008. bio je „zlatno doba“ srpskog kapitalizma. Ukoliko su to bile godine ekspanzije, možemo samo zamisliti kako će izgledati naredni period u kome ćemo biti primorani da stežemo kaiš. Pred stanovništvom Srbije su odlučujuće godine koje će doneti nove društvene sukobe i politička previranja.

Napisao Goran M utorak, 01 februar 2011 05:26
Pažnja, otvara u novom prozoru. ŠtampaEl. pošta

zastava_radnici_protest_dec2010_001

„Заставе“ више нема. Фабрика, која је представљала симбол благостања и развоја бивше Југославије, после 20 година мучне транзиције од социјалистичке самоуправне привреде ка капитализму, је пред брисањем из државног регистра предузећа, чиме се ослобађа простор за италијанску мултинационалну компанију Фијат. Две деценије грађанских ратова, међународних санкција и приватизације привреде растуриле су фабрику. Током овог процеса је некада успешан индустријски центар Крагујевац са околином постао познат као „долина глади“. Фијат је приликом свог доласка у Србију преполовио радну снагу „Заставе“ користећи се сумњивим методама тестирања и запошљавајући само 1 000 радника. Пораз 1 500 радника „Заставе“ које Фијат није запослио и који су последњих дана децембра 2010. покренули штрајк захтевајући право на рад представља коначан транзициони ударац бившем индустријском гиганту.

Napisao Crvena Kritika četvrtak, 02 decembar 2010 16:46
Pažnja, otvara u novom prozoru. ŠtampaEl. pošta

Šta se desavalo sa kragujevačkom Zastavom tokom dve decenije tranzicije?mihajlovic

Koje su okolnosti pod kojima je ovo preduzeće privatizovano od strane italijanske multinacionalne kompanije Fijat?

Šta se u medijima retko čuje i zašto?

U potrazi za odgovorima na ova pitanja, članovi redakcije "Crvene kritike"su razgovarali sa Zoranom Mihajlovićem, sekretarom Samostalnog sindikata Fijat automobila Srbija.

 

 

Napisao Crvena Kritika sreda, 24 novembar 2010 10:34
Pažnja, otvara u novom prozoru. ŠtampaEl. pošta

pomigliano_fiat01

Prenosimo pisma uzajamne podrške, koja su napisali predstavnici italijanskog sindikata metalaca, FIOM-a iz Pomiljana, i Saveza samostalnih sindikata Srbije iz Fijat automobila Srbija. Ton ovih pisama jasno pokazuje sve veću svest međunarodne radničke klase o istim interesima radnika u svim zemljama i neophodnosti udružene borbe protiv multinacionalnog kapitala.

Napisao Crvena Kritika utorak, 08 septembar 2009 07:13
Pažnja, otvara u novom prozoru. ŠtampaEl. pošta

Intervju Roberta Brenera, urednik publikacije “Against the Current” i autor knjige Ekonomika globalne nestablinosti (“The Economics of Global Turbulence”, Verso 2006) je dao intervju za “Hankyoreh”, vodeći Korejski dnevnik. Intervju je vodio Seongji Jeong. Ovaj intervju je objavljen 22. januara 2009. godine i ovde je publikovan uz manje uređivačke korekcije.cartoon06

Songjin Jeong (SJ): Većina medija i analitičara tekuću krizu naziva “finansijskom krizom”. Da li se slažete sa ovakvim opisom?

Robert Brenner (RB): Razumljivo je da analitičari krize polaze od urušavanja bankarskogi tržišta hartija od vrednosti u svojoj analizi. Ali, problem je što nisu otišli dalje od toga. Počev of Sekretra trežora Henry Paulson-a i Predsednika FED-a Ben Bernanke-a naniže, svi tvrde da se kriza može objasniti prosto problemima u finansijskom sektoru. U isto vreme, tvrde da je realna ekonomija snažna, i da su takozvani 'temelji’ u dobrom stanju. Ovo je vrlo pogrešno.

Osnovni uzrok današnje krize je opadajuća vitalnost razvijenih ekonomija počev od 1973., i posebno od 2000. godine. Privredni rezultati SAD, zapadne Evrope i Japana su se postojano pogoršavali, iz jednog u drugi poslovni ciklus, u pogledu svakog od standardnih makroekonomskih indikatora: BDP, investicije, realne zarade itd. Kao najbolja ilustracija može poslužiti činjenica da je poslovni ciklus od 2001. do 2007. koji je upravo završen bio nubedljivo najslabiji u posleratnom periodu, i to uprkos najvećoj državnoj intervenciji u mirnodopskoj istoriji SAD.

Napisao Filip Šaćirović ponedeljak, 17 avgust 2009 20:06
Pažnja, otvara u novom prozoru. ŠtampaEl. pošta

U utorak i sredu,  11. i 12. avgusta, u centru Beograda, ispred sedišta Agencije za privatizaciju na Terazijama, radnici preduzeća „Zastava elektro" iz Rače Kragujevačke su organizovali protest sa zahtevom da se raskine ugovor o privatizaciji te fabrike.

Na protestu je učestvovalo više desetina radnika ovog preduzeća, koji su posedali ispred ulaza u zgradu gde je smeštena Agencija za privatizaciju, zahtevajući od službenika Agencije da prime tročlanu delegaciju radnika, kako bi se dogovorilo ispunjenje zahteva.

Protestu su se, u solidarnosti, priključili i radnici drugih preduzeća sa istim ili srodnim problemima, poput „Ikarbusa" iz Beograda i zrenjaninskih firmi „BEK-a", „Šinvoza" i „Jugoremedije", kao i aktivisti levičarskih organizacija, uključujući tu i članove redakcije „Crvene kritike".

Napisao Robert Brenner sreda, 24 jun 2009 18:16
Pažnja, otvara u novom prozoru. ŠtampaEl. pošta

Intervju Robert Brenner-a, urednik publikacije “Against the Current” i autor knjige Ekonomika globalne nestablinosti (“The Economics of Global Turbulence”, Verso 2006) je dao intervju za “Hankyoreh”, vodeći Korejski dnevnik. Intervju je vodio Seongji Jeong. Ovaj intervju je objavljen 22. januara 2009. godine i ovde je publikovan uz manje uređivačke korekcije.

Songjin Jeong (SJ): Većina medija i analitičara tekuću krizu naziva “finansijskom krizom”. Da li se slažete sa ovakvim opisom?

 

Robert Brenner (RB): Razumljivo je da analitičari krize polaze od urušavanja bankarskogi tržišta hartija od vrednosti u svojoj analizi. Ali, problem je što nisu otišli dalje od toga. Počev of Sekretra trezora Henry Paulson-a i Predsednika FED-a Ben Bernanke-a naniže, svi tvrde da se kriza može objasniti prosto problemima u finansijskom sektoru. U isto vreme, tvrde da je realna ekonomija snažna, i da su takozvani 'temelji’ u dobrom stanju. Ovo je vrlo poggrešno.

Napisao Dragan Drača sreda, 30 jul 2003 14:37
Pažnja, otvara u novom prozoru. ŠtampaEl. pošta

Obećanja i politički marketing DOS-a su se izlizali, u njih više niko ne veruje. Nema privrednog rasta, nema boljih plata,nema stranih investicija, i neće ih biti - to je saznanje koje se polako, ali neumoljivo rađa u glavama sve većeg broja običnih radnika širom zemlje. Na površinu isplivavaju veze vlasti, mafije i biznisa, korupcionaške i švercerske afere, privatizacija prljavim novcem...

"Mnogo ste isti!" - Ova duhovita varijacija na temu marketinškog slogana[1] SD Partizan i njegove kontra-parole[2] Zvezdinih navijača, poput zaraze se širi ulicama Beograda i sve jače odjekuje u pozadini afera koje iz dana u dan paraju medijsko nebo Srbije. Obećanja i politički marketing DOS-a su se izlizali, u njih više nikprivatizacija_141107o ne veruje. Nema privrednog rasta, nema boljih plata, nema stranih investicija, i neće ih biti - to je saznanje koje se polako, ali neumoljivo rađa u glavama sve većeg broja običnih radnika širom zemlje. Na površinu isplivavaju veze vlasti, mafije i biznisa, korupcionaške i švercerske afere, privatizacija prljavim novcem... Svakodnevno iskustvo divljeg, burazerskog kapitalizma u Srbiji na sopstvenoj, goloj koži polako otrežnjava i one najopijenije liberalnom propagandom kojom smo bili bombarodvani protekle dve ipo godine. Sve lakše se prepoznaju iste one pojave koju su odlikovale bivši režim i sistem personifikovane u liku Slobodana Miloševića. "Promene" na rečima je zamenio kontinuitet u praksi; reči je odneo vetar, dresovi su zamenjeni a ekipa je manje-više ista.


Napisao Dragan Drača sreda, 27 novembar 2002 17:13
Pažnja, otvara u novom prozoru. ŠtampaEl. pošta

Uprkos tome što građanski (buržoaski) ekonomski teoretičari imaju običaj da kapitalizam posmatraju neistorijski, kao večni i jedini mogući oblik društvenog uređenja, a što implicira jedinstvenu teoriju kapitalizma, njihovi pogledi i teorije o kapitalizmu su se menjali uporedo sa njegovim razvojem, neprestano se sukobljavajući i razmimoilazeći. Rezultat toga je da ono što danas predstavlja "ekonomsku nauku" čini nehomogen skup ideja, skup međusobno suprotstavljenih i ponekad potpuno isključivih teorija.

Strana 1 od 2