Napisao Chris Marsden utorak, 10 oktobar 2000 17:09

Zapadne političke i medijske ustanove su proglasile raspad Miloševićevog režima u Jugoslaviji kao "Revolucija 5. oktobra". Ali se samo u korumpiranoj i reakcionarnoj političkoj klimi, koju karakteriše gotovo potpuni nedostatak kritične misli, događaji u četvrtak mogu univerzalno prikazati kao "pad komunizma" i prelaz u demokratiju.

Napisao Dragan Drača četvrtak, 24 jun 1999 16:51

Nakon lokalnih izbora u jesen '96. godine, neki od lidera opozicionih stranaka, udruženi u koaliciji "Zajedno", su pozvali narod na ulice optuživši partije na vlasti za manipulacije izbornim spiskovima i krađu glasova. U svim većim gradovima u Srbiji, organizovane su demonstracije koje su trajale tri meseca. Svakodnevno su građani po hladnoći učestvovali u pretežno mirnim demonstracijama, izražavajući tako svoje nezadovoljstvo ne samo izbornim rezultatima već i celokupnom ekonomskom situacijom, staljinističkim modelom vlasti, njenom ulogom u raspadu SFRJ, birokratizacijom društva i brutalnom političkom i policijskom represijom. Demonstracije su poprimale sve masovniji karakter, i dostigle svoj vrhunac u fizičkom obračunu na ulicama Beograda koji je izbio nakon patetičnog pokušaja organizovanja kontra-mitinga. I pored celokupnog državnog aparata koji im je stajao na raspolaganju, Socijalistička Partija i Jugoslovenska Levica nisu uspele da na Terazijama skupe značajniju masu ljudi i tako navodno potvrde virtuelnu privrženost naroda predsedniku Slobodanu Miloševiću, koja je kreirana dugugodišnjim propagandnim manipulacijama državnim medijima, a pre svega Radio Televizijom Srbije. Do koje mere se stiglo u falsifikovanju društvene stvarnosti od strane režima možda najbolje pokazuje činjenica da je organizovan čak i prevoz autobusima iz unutrašnjosti, a ljudima su obećavane dnevnice ili su pretnjama otkazom primoravani da učestvuju. Režim je i udesetostručio hiljade policajaca kojima je svakodnevno gušio demonstracije.

Napisao Rob Lyon nedelja, 11 jul 2004 16:48

Bivši američki predsednik Ronald Regan preminuo je 5. juna. Državna sahrana, koja je bila tek malo više od puke propagande u režiji Bušove administracije, bila je sledećeg vikenda. Bila je to prva državna sahrana tog tipa za nekog predsednika od one održane za Lindona Džonsona 1973. Bivši i sadašnji svetski lideri bili su prisutni tokom ceremonija koje nisu štedele lepe reči o Reganu, koji je predstavljen kao jedan od najjačih predsednika u istoriji Sjedinjenih Država, koji je predsedavao Amerikom tokom njenih najjačih godina.

Napisao Dragan Drača četvrtak, 27 maj 1999 16:42

Poslednjih nekoliko godina, a naročito od kraja NATO agresije se često govori o demokratizaciji društva i okretanju zapadu. S obzirom da je nezadovoljstvo naroda politikom Miloševićevog režima svakim danom sve veće, a želja za njegovim zbacivanjem sve jača, i s obzirom na to da na političkoj sceni Srbije jedinu alternativu njegovom monstruoznom režimu predstavljaju nacionalističke i pro-kapitalističke partije, potrebno je da se pozabavimo perspektivom koju one pružaju. Reakcionarnost vladajuće klike je svakom iole politički svesnom građaninu jasna, te se na režimu i njegovim metodama nećemo zadržavati.

Ovaj put će u fokusu biti njihova retorika, odnosno demagoške fraze kojima manipulišu svešću građana.

Napisao Beri Grej sreda, 08 septembar 1999 15:37

Prošlonedeljni balkanski samit u bosanskom glavnom gradu, Sarajevu, je bio odgovarajući epilog US-NATO ratu. Kao i sam rat, gde su najplemenitiji ljudski motivi korišćeni da opravdaju brutalni i unapred smišljeni napad na malu i slabu zemlju, sudar između retorike i pompe samita od prošlog petka, i stvarnosti nije mogao biti uočljiviji.

Napisao Goran M. ponedeljak, 03 februar 2003 15:07

Razgolićena manekenka pregažena auto-gumom smeši nam se sa uličnog bilboarda - novi model je u prodaji! Ljudi su toliko već oguglali na ovakve prizore, da se niko od prolaznika ne zapita - kakve veze ima nago žensko telo sa delom za automobil? Da li se iko začudi u toku sportskog prenosa kada se kamerman zabavlja zumirajući ženske grudi na tribinama? "Zašto da ne?" - zapitala bi se većina. Zašto praviti veliku stvar oko toga?

Napisao Ljubodrag Duci Simonović utorak, 11 februar 2003 15:01

Svakodnevno smo svedoci da sportski stadioni i hale postaju poprišta sve bespoštednijih obračuna između "navijačkih grupa". Građanski teoretičari, kao što je Erik Daning, nastoje da dokažu da je nasilja na sportskim borilištima bilo uvek i da ono nije uslovljeno društvenim odnosima, a pogotovu ne prirodom vladajućeg poretka, već da se radi o ispoljavanju agresije koja je čoveku urođena. Na taj način se današnje kapitalističko društvo stavlja u istu civilizacijsku ravan sa, npr. , rimskim robovlasničkim društvom. Istovremeno, taj argument pokušava da dokaže da je nasilje, buduči da ono potiče iz "nasilne čovekove prirode", neminovnost koja ne može nestati, već se samo može dovesti na nivo podnošljivog.

Strana 17 od 24