Napisao Filip Šaćirović utorak, 22 mart 2011 15:54

Pitanje tržišne reforme obrazovnog sistema je jedan od glavnih problema koje je sa sobom donela restauracija kapitalizma – „tranzicija“ - u bivšim državama takozvanog „realnog socijalizma“ - birokratizovanim radničkim državama Istočnog Bloka ili SFR Jugoslavije. logo2vs2

Jedna od osnovnih osobina kapitalizma jeste činjenica da ne postoji sfera društvenog života koja može biti izuzeta od potreba tržišta i odnosa koji u tržišnoj privredi vladaju.

Budući da su kapitalistički odnosi društvenoekonomski odnosi, oni ne mogu biti bez svoje političke, odnosno ideološke pozadine. Povratak ideologija ekonomskog liberalizma, nacionalizma i građanskog individualizma kao dominantnih pogleda na prirodu čoveka, a samim tim i na prirodu ljudskog društva, podrazumevao je odbacivanje „kolektivističkih tekovina“, poput društvenog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju, obaveze države da obezbeđuje radna mesta i stambeni prostor radnicima ili opšte dostupnosti javnih službi poput školstva i zdravstva.

Napisao Fred Veston petak, 11 februar 2011 08:28

jan_30-ramy_raoofPrenosimo članak druga Freda Vestona iz uredništva In Defense of Marxism, zvaničnog sajta Internacionalne marksističke tendencije. Neposredne posledice revolucija u Egiptu i Tunisu su već vidljive u ostatku arapskih zemalja. Međutim, događaji u arapskom svetu pokazuju nestabilnu prirodu kapitalizma u celini i njegovu nesposobnost da ponudi i najmanji boljitak čovečanstvu. Iskustva radnog naroda Tunisa, Egipta i zemalja u kojima će pobune tek uslediti vrlo lako mogu biti prozor ka budućnosti balkanskih zemalja, takođe pod vlašću represivnih pljačkaških režima, saveznika američkog i zapadnoevropskog imperijalizma.

Napisao Omladina Trga Tahrir ponedeljak, 07 februar 2011 04:49

Prenosimo izjavu revolucionarne omladine sa Trga Tahrir u Kairu, prosleđenu uredništvu sajta Internacionalne marksističke tendencije, „In Defense of Marxism“. Sjajni pokret radnika i omladine Egipta je nadahnuće celom svetu. On pruža novu nadu izrabljivanima i tlačenima, ne samo na Bliskom Istoku, već širom sveta.egypt-protests4-420x0

Internet časopis „Crvena kritika“ u potpunosti podržava pokret radnog naroda Egipta protiv neokolonijalne diktature Hosnija Mubaraka i njegovih imperijalističkih zaštitnika iz Sjedinjenih Američkih Država i Evropske Unije. Osuđujemo sramne laži kapitalističkih medija i buržoaskih „analitičara“ o egipatskom revolucionarnom pokretu kao pokretu radikalnog islamizma ili pokretu buržoaske liberalne „demokratije“.

Stop manipulacijama od strane islamista i liberala!

„Muslimansko bratstvo“ i El Baradej su dve strane iste prevarantske medalje!

Živela Egipatska revolucija!

Dole Mubarak i imperijalizam!

Proleteri svih zemalja, ujedinite se!

Napisao Goran M utorak, 01 februar 2011 05:26

zastava_radnici_protest_dec2010_001

„Заставе“ више нема. Фабрика, која је представљала симбол благостања и развоја бивше Југославије, после 20 година мучне транзиције од социјалистичке самоуправне привреде ка капитализму, је пред брисањем из државног регистра предузећа, чиме се ослобађа простор за италијанску мултинационалну компанију Фијат. Две деценије грађанских ратова, међународних санкција и приватизације привреде растуриле су фабрику. Током овог процеса је некада успешан индустријски центар Крагујевац са околином постао познат као „долина глади“. Фијат је приликом свог доласка у Србију преполовио радну снагу „Заставе“ користећи се сумњивим методама тестирања и запошљавајући само 1 000 радника. Пораз 1 500 радника „Заставе“ које Фијат није запослио и који су последњих дана децембра 2010. покренули штрајк захтевајући право на рад представља коначан транзициони ударац бившем индустријском гиганту.

Napisao Dinko Kreho četvrtak, 27 januar 2011 16:45

Prenosimo analizu druga Dinka Kreha iz bosanske Jedinstvene organizacije za socijalizam i demokratiju, odgovor na tekst Mustafe Spahića "Ideali i stvarnost" u listu "Oslobođenje". Pozdravljamo sva buduća objavljivanja tekstova koji problematiku Jugoslavije i zemalja na koje se raspala tretiraju naučno, odbacujući dogme građanskih "teoretičara".karl-marx2

...ono što Marx doista čini jest da u svom teoretiziranju mogućnosti emancipacije daje primat klasnoj borbi: ona je ta koja treba obuhvatiti, ili, preciznije, predstavljati sve ostale partikularne bitke za emancipaciju. U uvjetima današnje globalne regresije u kapitalizam, gdje proces akumulacije kapitala više nema ulogu prvobitne faze, nego ciklički iskrsava kao „akumulacija izvlaštenjem“ (David Harvey), niti jedna partikularna borba – feministička, ekološka, itd. – ne uspijeva artikulirati taj potrebni minimum univerzalnosti; konzekventno, nijednoj od njih ne uspijeva ozbiljnije izazvati postojeću strukturu društvenih odnosa.  S druge strane, to je uspjelo markistički inspiriranoj političkoj borbi, vođenoj zahtjevom za klasnom jednakošću, za koji se onda mogao vezati cijeli niz drugih zahtjeva (bitka za emancipaciju žena, za etnonacionalnu ravnopravnost...).

Napisao Goran M ponedeljak, 24 januar 2011 10:19

Ako su nas protekle dve decenije nečemu naučile onda je to činjenica da ne postoji donja granica izdržljivosti nakon koje društvo automatski počinje da pruža otpor. Ne postoji afera na vrhu, vest iz inostranstva ili kritičan broj otpuštanja koji će radničku klasu sam po sebi trgnuti i okrenuti prema idejama levice. Konstantna kriza i društvena razgradnja vremenom poprimaju sopstvenu logiku.

01-mhedertranzicijaprevare
Nezadovoljstvo se ne mora obavezno ispoljiti kroz organizovan otpor po klasnim linijama. U nedostatku jasne političke alternative, depolitizacija, individualni napori za preživljavanje kroz sivu ekonomiju ili percipiranje društvenih sukoba kroz prizmu nacionalnog identiteta ili regionalne politike imaju podjednake, ako ne i veće, šanse da daju glas unutrašnjim tenzijama u zemlji. Uspeh levice da u prvi plan političke interpretacije društvenih sukoba postavi klasni rascep zavisi od njene sposobnosti da komunicira sa radničkom klasom u konkretnom istorijskom trenutku i poveže svoje ideje sa stanjem klasne svesti u zemlji.


Napisao Horhe Martin sreda, 19 januar 2011 14:09

Prenosimo tekst druga Horhea Martina, iz uredništva sajta In Defense of Marxism, o tunis2revolucionarnim zbivanjima i perspektivama radničke borbe u Tunisu. Borba radničke klase u Tunisu je jedan od najboljih primera radničkog organizovanja i masovnog otpora represiji jedne neokolonijalne policijske države u službi imperijalističkih sila. Njen značaj i njena iskustva su odavno prešli granice Tunisa. Smatramo da je upućenost u ova dešavanja od velike važnosti i koristi za radničku klasu Srbije i ostatka Balkana, koja se nalazi u sličnoj situaciji.

Čim se Ben Ali našao na avionu za Saudijsku Arabiju, u petak, 14. januara, svrgnut masovnim revolucionarnim pokretom tuniskih radnika i omlaine, tuniska vladajuća klasa i njeni imperijalistički manipulatori su počeli da manevrišu kako bi bili sigurni da imaju kontrolu nad situacijom.

Strana 9 od 24