Napisao Valter Leon petak, 12 avgust 2011 04:09

Neverovatne scene u Tel Avivu. U subotu, 7. avgusta, preko 300 000 ljudi izašlo je na ulice u gradu koji broji manje od pola miliona stanovnika.walk_egyptian Istog dana, demostracije su se održale i širom zemlje sa 30 000 okupljenih ljudi u Jerusalimu i hiljadama demonstranata u ostalim gradovima. Teško je proceniti ukupan broj demonstranata, no procenjuje se da je reč o broju između 400 000 i pola miliona ljudi u zemlji od 7,7 miliona stanovnika. Među uobičajenim parolama, koje zahtevaju socijalnu pravdu, bilo je i natpisa koji su se oslanjali na nasleđe arapskih revolucija, poput često viđenog „Ostavke, stigao je Egipat“. Simbolično, reč ostavke bila je ispisana na arapskom jeziku.

Napisao Stiv Džons i Sem Ešton petak, 12 avgust 2011 03:26

Prenosimo dva teksta sa internet stranice drugarske redakcije britanskih novina „Socijalistički apel“, koji analiziraju klasnu pozadinu i materijalne uzroke nereda, koje se građanski mediji neprekidno trude da prikažu isključivo kao izlive nasilja od strane raznih bandi. U ovakvoj situaciji je važno uvideti činjenicu da najveće nasilje i najgori teror ne dolaze od gnevne i pobunjene omladine u Britaniji. Njihov revolt je samo rezultat višedecenijske patnje britanske radničke klase, pod naletima reakcionarnih političkih struja od 70-ih godina prošlog veka, sve do sada. Kao i Srbija, i Velika Britanija proživljava svojevrsnu „tranziciju“, koja se, kao i u Srbiji, ogleda u rušenju socijalne države i divljačkim i surovim napadima na životni standard radnih ljudi.

Napisao Alan Vuds četvrtak, 11 avgust 2011 21:51

Ispod površine reda i mira, ključajući gnev se gomilao u dubinama britanskog društva. Decenijama je društvo bilo zadovoljno zatvaranjem očiju pred ružnom stvarnošću onoga što su zaista geta gde sirotiriot3nja trune u još dubljem siromaštvu i dugovima i gde su droga i oružje dostupniji od pristojne zdravstvene nege, obrazovanja ili ustanova za razonodu i odmor. Ima mnogo novca za parazite londonskog Sitija, gde bankari sebe nagrađuju raskošnim bonusima, plaćenm javnim sredstvima. Ali nema novca za obezbeđivanje makar polu-civilizovanih uslova za narod Brikstona.

Ovo je novo i zanimljivo tumačenje Biblije: „A ja vam kažem da će se onome koji ima dati, a onome koji nema uzeće se i ono što ima“. Da li je ikakvo čudo, stoga, da postoji opšti osećaj gneva i frustracije, posebno među mladim pripadnicima tih zajednica?

Napisao Alan Vuds sreda, 27 jul 2011 07:54

jun_21_utoeya-arbeiderpartietRadničke organizacije širom sveta moraju iskazati solidarnost masovnom akcijom. U Švedskoj se organizuju komemoracije. Međutim, ono što je neophodno nisu samo izlivi žalosti, već i međunarodna akcija u znak solidarnosti. Sindikati drugih zemalja, počev od Švedske, treba da organizuju proteste i demonstracije. Neka svet vidi da se međunarodni radnički pokret neće zaplašiti nikakvom fašističkom agresijom, i da ćemo izaći na ulice da se suočimo sa svakom opasnošću koja ugrožava naša prava! Neka naša parola bude: povreda naneta jednom od nas, povreda je za sve.

Vreme je za buđenje! Već dugi niz godina Norveška nam se činila kao oaza mira i sigurnosti u ovom turbulentnom svetu. Sada nam je ova umirujuća iluzija brutalno raspršena. Vojska sada mili po ulicama norveške prestonice i brani javne građevine, dok porodice oplakuju svoju mrtvu decu. Svetska kriza kapitalizma ne štedi nijednu zemlju niti pojedinca. To je, što bi rekao Lenjin, užas bez prestanka.

Napisao Filip Šaćirović sreda, 27 jul 2011 07:01

Biljana Srbljanović, u svom tekstiću Nož u srcu,pokondirena_tikva objavljenom na opskurnom desničarskom sajtu Peščanik, ulogu mornara iz Bodlerove pesme pripisuje ispaljenoj publici nesuđenog koncerta Vajnhausove. Ejmi Vajnhaus, premda je „vrhunska umetnica“, ipak nije pevačica, već naprotiv, boginja, biće iz svemira što posrće pod teretom života. Hoće li ova emancipovana duša i ljubiteljka svega što je lepo i uzvišeno da kaže da su pesme Ejmi Vajnhaus za svetsku muziku ono što su Van Gogove slike za svetsko slikarstvo, ili gluma Merilin Monro za istoriju svetskog filma? Ne baš... Biljana Srbljanović ne peva hvalospeve Ejmi Vajnhaus – vrhunskoj umetnici. Licemerno i krvoločno, peva hvalospeve Ejmi Vajnhaus u trenutku (ras)pada.

Ejmi Vajnhaus se nije urušila pod „teretom života“. Ona verovatno nije znala ni gde je, ako je i znala ko je, a ne da je bila u mogućnosti da kontemplira o „teretu života“. Jedini teret koji ju je doveo do jednog mizernog kraja jeste teret njenog života kao komercijalnog idola, „boginje“, u poznom kapitalizmu, drušvu još raspadnutijem i deliričnijem nego što je ona sama bila.

Napisao Marksistiki foni subota, 16 jul 2011 15:43

jun_29_syntagma_square_crowd-odysseas_gpUprkos masovnoj mobilizaciji radnika i omladine i pokretu revolucionarnih dimenzija, PASOK-ova vlada je uspela da progura svoje mere štednje u parlamentu. Ovo je doduše imalo svoju cenu, jer mase su sada osetile sopstvenu snagu i postale duboko politizovane. Grčki marksisti iz „Marksistiki Foni“ i „Revolucije“ pružaju nam bilans situacije.

Napisao Alan Vuds sreda, 06 jul 2011 17:26

Prenosimo tekst druga Alana Vudsa, urednika internet stranice "In Defense of Marxism" o problemima sa kojima se radnička klasa Grčke i sveta suočava usled nametanja sve većih i surovijih "mera štednje" od strane Evropske Unije i globalnih finansijskih institucija.greece_economic_crisis_741755 Grčka danas nije samo izolovano goruće pitanje, već je situacija u toj zemlji uvid u blisku budućnost velikog broja zemalja na periferiji Evrope i Nemačke, kao vodeće ekonomske sile na kontinentu:

Dok pišem ove redove, sudbina Grčke se odlučuje u divovskoj borbi grčke radničke klase protiv banaka i krupnih kapitalista iz cele Evrope. EU podvrgava Grčku najpodlijoj vrsti ucene. Oni kažu: ili prihvatite drakonsko rezanje svog životnog standarda, ili vam nećemo dati narednih 12 milijardi evra.

Strana 9 od 26