Napisao Crvena Kritika sreda, 24 novembar 2010 10:34

pomigliano_fiat01

Prenosimo pisma uzajamne podrške, koja su napisali predstavnici italijanskog sindikata metalaca, FIOM-a iz Pomiljana, i Saveza samostalnih sindikata Srbije iz Fijat automobila Srbija. Ton ovih pisama jasno pokazuje sve veću svest međunarodne radničke klase o istim interesima radnika u svim zemljama i neophodnosti udružene borbe protiv multinacionalnog kapitala.

Napisao Crvena Kritika četvrtak, 18 novembar 2010 17:22

fiat

Nakon duže pauze u radu našeg sajta, sa zadovoljstvom Vas pozivamo na tribinu u organizaciji naše redakcije. Tribina će se održati u ponedeljak, 22. novembra, u 17 časova u sali 514 Mašinskog fakulteta u Beogradu, Ulica 27. marta 16.

Tema tribine su proizvodni odnosi u automobilskoj kompaniji "Fijat". Na njoj će govoriti gost "Crvene kritike" iz Italije, Roberto Sarti, aktivista kampanje za odbranu fabrike u Pomiljanu (Napulj).

Usled halabuke i euforije koje su predstavnici vladajuće klase podigli povodom preuzimanja većeg dela "Zastave" od strane "Fijata", bitno je da se podrobnije analiziraju odnos koji je ova kompanija imala prema radnicima u Italiji i naznake o tome kakav odnos naši radnici mogu da očekuju od novih gazda.

Pitanje "Zastave" i "Fijata" je jedno od ključnih pitanja za privredu Srbije i položaj industrijskih radnika u našoj zemlji, a uvid u dešavanja unutar "Fijata" sa obe strane Jadrana je uvid u prirodu kapitalističkih proizvodnih odnosa i klasnih antagonizama koje stvaraju i produbljuju.

Dođite i učestvujte! Iznesite svoje mišljenje, diskutujte i uključite se! Radnički klasni interes je Vaš interes!

Napisao Crvena Kritika utorak, 08 septembar 2009 07:13

Intervju Roberta Brenera, urednik publikacije “Against the Current” i autor knjige Ekonomika globalne nestablinosti (“The Economics of Global Turbulence”, Verso 2006) je dao intervju za “Hankyoreh”, vodeći Korejski dnevnik. Intervju je vodio Seongji Jeong. Ovaj intervju je objavljen 22. januara 2009. godine i ovde je publikovan uz manje uređivačke korekcije.cartoon06

Songjin Jeong (SJ): Većina medija i analitičara tekuću krizu naziva “finansijskom krizom”. Da li se slažete sa ovakvim opisom?

Robert Brenner (RB): Razumljivo je da analitičari krize polaze od urušavanja bankarskogi tržišta hartija od vrednosti u svojoj analizi. Ali, problem je što nisu otišli dalje od toga. Počev of Sekretra trežora Henry Paulson-a i Predsednika FED-a Ben Bernanke-a naniže, svi tvrde da se kriza može objasniti prosto problemima u finansijskom sektoru. U isto vreme, tvrde da je realna ekonomija snažna, i da su takozvani 'temelji’ u dobrom stanju. Ovo je vrlo pogrešno.

Osnovni uzrok današnje krize je opadajuća vitalnost razvijenih ekonomija počev od 1973., i posebno od 2000. godine. Privredni rezultati SAD, zapadne Evrope i Japana su se postojano pogoršavali, iz jednog u drugi poslovni ciklus, u pogledu svakog od standardnih makroekonomskih indikatora: BDP, investicije, realne zarade itd. Kao najbolja ilustracija može poslužiti činjenica da je poslovni ciklus od 2001. do 2007. koji je upravo završen bio nubedljivo najslabiji u posleratnom periodu, i to uprkos najvećoj državnoj intervenciji u mirnodopskoj istoriji SAD.

Napisao Filip Šaćirović ponedeljak, 17 avgust 2009 20:06

U utorak i sredu,  11. i 12. avgusta, u centru Beograda, ispred sedišta Agencije za privatizaciju na Terazijama, radnici preduzeća „Zastava elektro" iz Rače Kragujevačke su organizovali protest sa zahtevom da se raskine ugovor o privatizaciji te fabrike.

Na protestu je učestvovalo više desetina radnika ovog preduzeća, koji su posedali ispred ulaza u zgradu gde je smeštena Agencija za privatizaciju, zahtevajući od službenika Agencije da prime tročlanu delegaciju radnika, kako bi se dogovorilo ispunjenje zahteva.

Protestu su se, u solidarnosti, priključili i radnici drugih preduzeća sa istim ili srodnim problemima, poput „Ikarbusa" iz Beograda i zrenjaninskih firmi „BEK-a", „Šinvoza" i „Jugoremedije", kao i aktivisti levičarskih organizacija, uključujući tu i članove redakcije „Crvene kritike".

Napisao Predrag Vukčević petak, 31 jul 2009 14:03

Namera ovog teksta je zadovoljenje te potrebe skiciranjem razvoja i uobličenja tvrdog jezgra (hard core) rap izraza i ispostavljanjem njegovog odnosa sa zaleđem koje čine hip hop kultura i šire društveno okruženje iz kog rap potiče. Tekst će, drugim rečima, težiti izdvajanju onoga što je rapu dalo identitet, poentiranju onih osobina koje su rap učinile poetskom i muzičkom novošću u okviru čitave popularne muzike. Određenje tvrdokornog (hardcore), odnosno pravog (real) rapa koje će biti dato izlaganjem osnovnih razvojnih tačaka, nije vrednosno nego opisno: stavljanjem etikete „pravi/tvrdokorni rap" na nešto ne tvrdi se da je to time bolje ili lošije od nečeg drugog što se isto da nazvati rapom, već samo da je osnovnije.

Napisao Robert Brenner sreda, 24 jun 2009 18:16

Intervju Robert Brenner-a, urednik publikacije “Against the Current” i autor knjige Ekonomika globalne nestablinosti (“The Economics of Global Turbulence”, Verso 2006) je dao intervju za “Hankyoreh”, vodeći Korejski dnevnik. Intervju je vodio Seongji Jeong. Ovaj intervju je objavljen 22. januara 2009. godine i ovde je publikovan uz manje uređivačke korekcije.

Songjin Jeong (SJ): Većina medija i analitičara tekuću krizu naziva “finansijskom krizom”. Da li se slažete sa ovakvim opisom?

 

Robert Brenner (RB): Razumljivo je da analitičari krize polaze od urušavanja bankarskogi tržišta hartija od vrednosti u svojoj analizi. Ali, problem je što nisu otišli dalje od toga. Počev of Sekretra trezora Henry Paulson-a i Predsednika FED-a Ben Bernanke-a naniže, svi tvrde da se kriza može objasniti prosto problemima u finansijskom sektoru. U isto vreme, tvrde da je realna ekonomija snažna, i da su takozvani 'temelji’ u dobrom stanju. Ovo je vrlo poggrešno.

Napisao Filip Šaćirović sreda, 27 maj 2009 12:33

Isto kao što zahtev za besplatnim obrazovanjem, to jest obrazovanjem finansiranim iz budžeta u sebi krije zahtev za preispitivanjem uloge tržišta kao celine, tako i protest za besplatno obrazovanje mora prerasti u pokret koji će u sebe uključiti sve tržištem ugrožene socijalne grupe - pre svih radničku klasu, kao najhomogeniju i najpotentniju klasu koja, pored besplatnog obrazovanja za svoju decu, ima ogroman interes i u besplatnom zdravstvu i pristupačnijem javnom prevozu radi što veće mobilnosti i koja jedina ima dovoljnu moć da se bori za ostvarenje tih ciljeva - moć masovnog štrajka i obustavljanja proizvodnje.

Strana 11 od 24