Svakodnevno smo svedoci da sportski stadioni i hale postaju poprišta sve bespoštednijih obračuna između "navijačkih grupa". Građanski teoretičari, kao što je Erik Daning, nastoje da dokažu da je nasilja na sportskim borilištima bilo uvek i da ono nije uslovljeno društvenim odnosima, a pogotovu ne prirodom vladajućeg poretka, već da se radi o ispoljavanju agresije koja je čoveku urođena. Na taj način se današnje kapitalističko društvo stavlja u istu civilizacijsku ravan sa, npr. , rimskim robovlasničkim društvom. Istovremeno, taj argument pokušava da dokaže da je nasilje, buduči da ono potiče iz "nasilne čovekove prirode", neminovnost koja ne može nestati, već se samo može dovesti na nivo podnošljivog.

Razgolićena manekenka pregažena auto-gumom smeši nam se sa uličnog bilboarda - novi model je u prodaji! Ljudi su toliko već oguglali na ovakve prizore, da se niko od prolaznika ne zapita - kakve veze ima nago žensko telo sa delom za automobil? Da li se iko začudi u toku sportskog prenosa kada se kamerman zabavlja zumirajući ženske grudi na tribinama? "Zašto da ne?" - zapitala bi se većina. Zašto praviti veliku stvar oko toga?

DOS-ov establišment i njegove domaće apologete još jednom su nam pokazali svoj kapacitet za licemerje i koliko su nisko spremni da idu samo da bi opravdali sopstveni neuspeh. Kao i ranije, vladini zvaničnici i njihova svita (mediji, politički "analiticari", CESID…), ne ustežu se od izjava koje vređaju zdrav razum prosečnog Jugoslovena a često prelaze i u otvoreni antagonizam i prezir prema masama. Tako, bežeći od činjenica, kao glavni uzrok propasti predsedničkih izbora u Srbiji većina "analitičara" navodi kišu i hladno vreme koje je ljude primoralo da ostanu kod kuće!

Argentina je u geopolitičkom smislu ključna zemlja Latinske Amerike. Sudbina Argentine i njenog severnog suseda Brazila odrediće budućnost čitave južne Amerike. Argentinska radnička klasa odlikuje se specifičnim istorijskim nasleđem i tradicijom koja je u neku ruku jedinstvena u svetskim okvirima. Za razliku od ostalih industrijalizovanih zemalja, gde je radništvo sebe izražavalo kroz masovne socijalističke ili komunističke partije , klasna borba u Argentini iznedrila je čudnovat fenomen - političkog mutanta poznatijeg kao "peronizam". Burzoaski analitičari su napravili veliku zbrku karakterišući Peronovu vladavinu kao fašizam a po potrebi i kao socijalizam. Peronizam zaslužuje posebnu pažnju, jer je (sa prekidima) definisao političku scenu zemlje od II svetskog rata pa sve do kraja veka (kada je peronistička partija izgubila vlast na izborima) i zbog toga što nam pomaže da bolje shvatimo turbulentne događaje na ulicama Argentine u poslednjih godinu dana. Nekada davno obećana zemlja, industrijski najrazvijenija u regionu, po ekonomskim pokazateljima i standardu često upoređivana sa Kanadom - Argentina je danas na ivici ambisa.

U ponedeljak 15. jula, na četvrtom kanalu BBC-a, politički komentator Endrju Mar je intervjuisao Gor Vidala, čuvenog američkog pisca. Intervju je bio prilično neverovatan zbog svog pronicanja u tekuću situaciju američkog kapitalizma.

“Da je život stvar koju novac može kupiti, bogati bi živeli a siromašni mogli da umru.“
(iz narodne pesme regiona Gornje Temze)

Zaista, ni u jednom periodu ljudske istorije, kao tokom epohe kapitalizma nije razvoj sredstava za proizvodnju bio tako snažan i dinamičan, a siromaštvo radnih, nižih klasa, tako ekstremno veliko na svetskom nivou. Od njegovog nastanka, o kapitalizmu su napisane mnoge analize i kritike, vođene mnoge diskusije. Jedna od najrazornijih kritika takvog načina proizvodnje, koja je zaključila da će takav sistem dovesti do svog sopstvenog uništenja stvaranjem uslova za socijalističku revoluciju, bila je kritika velikog filozofa i ekonomiste devetnaestog veka - Karla Marksa.

Tokom rata koji je besneo 1943. godine, prvi put u istoriji ovog dela Balkana proglašena je radnička republika. Ona će naslediti i fundamentalno promeniti izumrlu jugoslovensku monarhiju koja je tamo postojala pre rata. Zaista, radnička i seljačka vojska, jedina sila koja je tokom II svetskog rata prevazišla granice nacionalizma na ovom brdovitom Balkanu, iznela je na svojim plećima kako borbu za nacionalno oslobođenje, tako i socijalističku revoluciju. Ovo je bilo značajno samo po sebi. Posle kraja rata, šta više, ovaj veliki revolucionarni talas je inspirisao duboke i temeljne promene u strukturi ove uskrsnute nacije. To je bio početak moje Jugoslavije.

U protekla dva meseca je u Jugoslaviji registrovano preko 200 osoba obolelih od trihineloze, od čega je nekoliko desetina hospitalizovano a jedna je umrla. Najviše slučajeva je bilo u Zrenjaninu, Kragujevcu i Loznici, a slede Šabac, Novi Sad, Beograd. Iako se oko celog slučaja podigla velika prašina, sve će se završiti na pronalaženju par krivaca, i slična stvar će se opet ponoviti sledeće godine kada dođe vreme slava i novogodišnjih praznika. Svake godine na teritoriji SRJ od trihineloze oboli od nekoliko desetina do nekoliko stotina osoba, a učestale su i slične pojave u okolnim zemljama - u Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji...

Titoizam je bio izraz oslobodilacke borbe jugoslovenskih partizana protiv fasisticke vladavine, visenacionalne drzave i nekoliko decenija koje su donele jugoslovenskim narodima nasiroko mir i relativno blagostanje. Ali je titoizam istovremeno pripremio put u katastrofu zadnjih godina.