Sijetl, Prag, Nica, Kvebek sve do tragičnih zbivanja u Đenovi, relativno nova pojava koju su mediji okarakterisali kao "anti-globalizacioni" pokret se širi celim svetom. Po prvi put još od ranih sedamdesetih na malim ekranima imamo prizore policije u punoj ratnoj opremi i okršaja na ulicama zapadnih metropola. Cifre koje se spominju zvuče neverovatno, od početnih 50.000 ljudi na ulicama Sijetla do 100.000 protestanata u Italiji. Kao grom iz vedra neba svet je obišla vest da je jedan mladi protestant ubijen u Đenovi. Kapitalistička država je ponovo primorana da koristi najrepresivnije mere da bi suzbila mase demonstranta. Ovaj pokret je, čini se, većinu analiticara, medije i političare zatekao spuštenog garda, potpuno iznenađene i nespremne. Koji su koreni ove pojave? Kakav je njen karakter? Koja je njena jačina? I uopšte koji su njeni krajnji dometi?

U sredu, 15-tog avgusta, NATO je odobrio slanje 3500 trupa u Makedoniju da bi učestvovali u operaciji "Neophodna žetva" sa iskazanim ciljem da razoružaju albanske pobunjenike koji su umešani u oružane sukobe sa makedonskom armijom tokom proteklih meseci. Ove trupe su sada počele da stižu. No, čak i dok su pristizali, predviđeno primirje je prekinuto borbama između albanskih pobunjenika i makedonske armije.

Pravi razlog za slanje NATO trupa je pokušaj da se spreči zapadanje Makedonije u otvoreni građanski rat. Kada bi se dozvolilo da se ovo proširi i otrgne kontroli to bi imalo mnogo šire posledice od destabilizacije same Makedonije. Objasnili smo već više puta da bi rat u Makedoniji mogao da posluži kao iskra za mnogo širi rat koji bi umešao Albaniju, Tursku, Grčku, Bugarsku i Srbiju.

Sledeće godine u ovo vreme arapski narod i ceo progresivni svet obeležiće 20-godišnjicu napada na palestinske izbegličke logore El Sabra i Satila kada je izraelska vojska, uz prećutno odobravanje velikih imperijalističkih sila, izmasakrirala na stotine civila - žena i dece. I dok će se komemorativni skupovi organizovati širom zemaljske kugle, sami Palestinci će i ovaj istorijski datum verovatno dočekati na ulicama - produbljujući Drugu Intifadu - pruzajući otpor zajonističkoj državi na čijem je čelu odnedavno niko drugi do Arijel Šaron - čovek koji je glavom i bradom odgovoran za krvoproliće 17-tog septembra 1982 kada je kao general komandovao ofanzivom izraelske vojske.

Ko je mogao sanjati, pre nekih 8 godina, da će egzotična beogradska TV stanica simpatičnog naziva vremenom mutirati od avangardnog pionira nove srpske muzičke industrije i nadolazećeg fenomena "turbo-folk" kulture do svojevrsnog "CNN-a srpskih nacionalnih interesa". Rukovodeći se, valjda, krilaticom da je najveća greška Miloševićevog režima u poslednjih deset godina to što je pokleknuo pred raznim "albanskim i hrvatskim lobijima" i izgubio medijski rat u belom svetu, dnevno politički i informativni program već spomenute televizije, pokazuje tendenciju širenja. Potpuno bacajući u drugi plan svoj originalni kamen temeljac TV Palma "hrabro" preuzima ulogu parlamenta i mesta na kome će srpska desnica dobiti prostor (kao da ga nema dovoljno u drugim medijima!) da se iskristališe i po ko zna koji put redefiniše agendu famoznih "nacionalnih interesa". Tako smo imali prilike da u poslednjih par godina, pravo iz usta "srpske intelektualne elite" (uglavnom sitnih priperaka i bledih kopija originalnih jahača apokalipse - heroja matične Srpske Akademije Nauka i Umetnosti) čujemo da srednji vek i nije bio baš tako mračno doba kao što ga danas pristrasni istoričari prikazuju, kako Hazari, masoni, Jevreji i ostali vladari iz senke upravljaju našim životima, kako je islamski džihad u punoj ofanzivi, kako nas zavet Svetog Simeona još uvek obavezuje i kako su Albanci "evropski Talibani".

Nedavno smo imali priliku da napravimo  intervju sa Džonom Frensisom, aktivistom u britanskom radničkom pokretu, o situaciji na zapadu i perspektivama. Da li je ono što se može videti u domaćim medijima stvaran odraz tamošnjeg stanja?

Zapadne političke i medijske ustanove su proglasile raspad Miloševićevog režima u Jugoslaviji kao "Revolucija 5. oktobra". Ali se samo u korumpiranoj i reakcionarnoj političkoj klimi, koju karakteriše gotovo potpuni nedostatak kritične misli, događaji u četvrtak mogu univerzalno prikazati kao "pad komunizma" i prelaz u demokratiju.

Događaji u Jugoslaviji predstavljaju politički zemljotres. U roku od 24 sata cela situacija je promenjena. Odlučujući elemenat u jednačini je bila iznenadno stupanje mase na scenu. Scene bujice ljudi koja se sliva u Beograd, štrajkovi, konfrontacije sa policijom, osvajanje parlamenta, zaokupili su maštu sveta. Koji je smisao događaja u Jugoslaviji? Kakva je priroda ovog pokreta? I kakav stav marksisti treba da zauzmu prema njemu?

I tako je na kraju "gvozdeni diktator Balkana" pao za samo par sati. NATO bombe koje su unazadile zemlju decenijama nisu uspele da postignu ono što je nekoliko sati masovnih protesta, i iznad svega, odlučujući, mali deo industrijalne radničke klase koji se priključio studentima i opozicionarima i srušio režim na ulicama.

Ono što se sada dešava u Makedoniji potvrđuje ono što smo oduvek govorili. Nema rešenja nacionalnog pitanja na Balkanu dokle god se ne reše ekonomski i socijalni problemi. Kao što je Lenjin istakao, nacionalno pitanje je u suštini pitanje hleba. Makedonija je jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope.

"Baš kao što se 19. vek završio izbijanjem Prvog svetskog rata 1914, rat koji je počeo na Kosovu, prvi u Evropi posle 1945, označava naš pravi ulazak u 21. vek. Vrlo je simbolično da treba da uđemo u novu eru na isti način, i manje-više na istom mestu, kao i prošlu... Događaji koji se tamo odvijaju odražavaju samo promenjeno ruho raznih međunarodnih aktera..."

"Sjedinjene Američke Države su evidentno jedina 'super sila', što predstavlja vrlo opasnu neravnotežu."

Dominik Moisi, zamenik direktora u "Institut Francais des Relations Internationales" u Parizu, u članku za Financial Times(29/3/99)