UmetnostUmetnost
Namera ovog teksta je zadovoljenje te potrebe skiciranjem razvoja i uobličenja tvrdog jezgra (hard core) rap izraza i ispostavlj
anjem njegovog odnosa sa zaleđem koje čine hip hop kultura i šire društveno okruženje iz kog rap potiče. Tekst će, drugim rečima, težiti izdvajanju onoga što je rapu dalo identitet, poentiranju onih osobina koje su rap učinile poetskom i muzičkom novošću u okviru čitave popularne muzike. Određenje tvrdokornog (hardcore), odnosno pravog (real) rapa koje će biti dato izlaganjem osnovnih razvojnih tačaka, nije vrednosno nego opisno: stavljanjem etikete „pravi/tvrdokorni rap" na nešto ne tvrdi se da je to time bolje ili lošije od nečeg drugog što se isto da nazvati rapom, već samo da je osnovnije.
Post-revolucionarna Rusija svedočila je eksploziji umetničke kreativnosti. U sred građanskog rata i invazije stranih armija koje su pokušavale da uguše revoluciju! Avangarda je tu zaista bila u službi revolucije. Pesnik Vladimir Vladimirovič Majakovski je pristupio ROSTA-i, ruskoj telegrafskoj agenciji. »To je značilo vesti direktno pretvorene u postere i objave u slogane. Bio je to novi oblik koji se javio spontano, iz samog života. 
To je značilo da su ljudi u Crvenoj armiji gledali u postere pre borbe i odlazili u borbu ne sa molitvom, već sa sloganom na svojim usnama«. Sa naširoko nepismenim stanovništvom, grafike, pozorište i film bili su vitalni za širenje poruke. Sa skromnim sredstvima, kreativnost i funkcionalnost bili su podstrek originalnosti i stvaranju novih komunikacija. Za kratak period, san o potpunoj kreativnoj slobodi, eksperimentisanju i masovnoj publici je bio ostvaren. Aleksandar Rodčenko je objavio svoje čuvene slogane o spajanju umetnosti i svakodnevnog života, što je raison d' etre avangardne umetnosti. (»Ako moderna umetnost razrešenje ljudskog problema vidi u borbi estetskih modela, avangardna umetnost konačno razrešenje vidi na ulicama«)
Ovaj manifest su napisali Andre Breton i Lav Trocki, u Meksiku, krajem 1930-ih. Diego Rivera je takodje bio potpisnik
P.U.: Kako objašnjavate činjenicu da je Public Enemy postao globalni simbol otpora?
Griff: Mi govorimo univerzalnim jezikom. Stvari kroz koje prolazi neka osoba ovde u Beogradu mogu biti iste one kroz koje prolazi čovek u Kini ili Johanesburgu ili Sent Luisu. Puno puta možete se skoncentrisati na par stvari koje su nam svima zajedničke; a osnovna stvar koju svi delimo jeste činjenica da smo potlačeni. Vladari grade države zbog svoje koristi a ne za narod. Stvari o kojima je Malkolm X govorio pre trideset godina, još uvek su aktuelne i to je žalosno jer pokazuje da se stvari nisu puno promenile.
Filadelfijski bend The Roots godinama je bio ljubomorno čuvana tajna hiphop inteligencije, i poslednja linija odbrane umetničke forme tradicionalno zasnovane na dva gramofona i mikrofonu od zlih jezika željnih omalovažavanja njene ozbiljnosti.
Preuzeto iz muzičkog magazina "Ritam" (vol. V, br. 4) iz novembra 1994
Pokret za građanska prava koji je započeo 50-tih sa Martin Luter Kingom a doživeo svoj vrhunac krajem šezdesetih sa pojavom "Partije Crnih Pantera" realno nije doneo veliko poboljšanje uslova života za crnu manjinu u Severnoj Americi. Dominantna reformistička struja unutar pokreta (usredsređena na Demokratsku stranku i politiku pozitivne diskriminacije) uspela je da stvori jako uzak sloj crne sitne-buržoazije koja se integrisala u belu srednju klasu, međutim velika većina afro-amerikanaca, do dan danas, ostala je da tavori na dnu socijalne lestvice - u siromašnim četvrtima velikih gradova. Ekonomska recesija i iseljavanje industrije iz velikih gradova srozali su uslove života crne manjine u getima. Od 1967. do 1987. Filadelfija je izgubila 64% industrijskih poslova (koje su uglavnom obavljali crnci), Njujork 58% a poznati industrijski centar Detroit više od 50% itd. Centri velikih američkih gradova sve više počinju da liče na "treći svet".
Joe Strummer, jedan od najrazgovetnijih glasova britanske punk scene kasnih sedamdesetih, umro je od srčanog udara 22. decembra 2002, u pedesetoj godini. Sa svojim bendom, The Clash, pomogao je u stvaranju trajnog nasleđa: njegova neumorna muzička radoznalost opovrgla je karikiranu sliku punka kao bezumnog đubreta od dva akorda, dok su njegovi oštri tekstovi postavili standard za tekstopisce koji su se latili političkih i socijalnih tema.
U ovom članku drugovi iz nigerijskog marksističkog žurnala Workers' Alternative ulaze u suštinu muzike gospodara afrobeat-a, pokojnog Fela Anikulapo Kutija, koji je preminuo 2. avgusta 1997. Ovaj članak je originalno napisan na godišnjicu njegove smrti. Ovaj umetnik, malo poznat izvan afričkog kontinenta, bio je ekstremno popularan među afričkom radničkom klasom i omladinom zbog revolucionarnog sadržaja njegovih stihova i muzike.
Džordž Buš Junior tokom svog mandata nezaustavljivo srlja u propast - uspeo je da se zameri svima: od islamskog sveta, preko anti-globalista do ekologa. Međutim, tek sada je napravio fatalnu grešku. Probudio je iz višegodišnjeg sna Public Enemy i time napravio dvostruku uslugu čovečanstvu - pop muzici je vratio njene superheroje a sebi zapečatio karijeru. Buš nema predstavu s kim se kači; u poređenju sa originalnim "liričkim teroristima" Al Kaida izgleda kao društvo mladih izviđača. "Proroci besa" su preživeli 4 predsednička mandata (uključujući i Bušovog oca) a ovakve razmažene bogataške sinove iz Teksasa Chuck D jede za doručak!
Ken Louč je napravio mnoge nezaboravne filmove, među njima i “Moje ime je Džo“ i najpoznatiji “Zemlja i sloboda“ u kom se bavi Španskim građanskim ratom kasnih tridesetih. Kao i u svim njegovim filmovima, Loučova odanost radničkoj klasi i njenim borbama je evidentna. Intervju je objavljen u Estrategia Internacional br. 10, argentinskim novinama. Ovaj tekst je skraćena verzija intervjua:
