• Referendum je propao!

    Izlaznost na Referendum o Danu Republike Srpske pokazuje da većina naroda u RS nije nasjela na višemjesečnu medijsku histeriju vlasti
    Opširnije
  • 1 U BORBU ZA MINIMALAC!
  • 2 Zašto revolucija
  • 3 Izbori u Španiji – udarac režimu
  • 4 Poslije konferencije COP21, neugodna istina: problem je kapitalizam
  • 5 Venecuela: Kontrarevolucija je dobila izbore
  • 6 Teroristički napadi u Parizu – Kako radnički pokret treba reagovati?
  • 7 Turska: Kako je Erdogan dobio izbore?
  • 8 Teroristički napad u Turskoj: Počinilac je država! Za revolucionarni ustanak protiv Erdoganovog režima!
  • U BORBU ZA MINIMALAC!

     

    Pred radničkim pokretom u Srbiji danas je jedna od najbitnijih borbi. To je borba za utvrđivanje minimalne cene rada.

    Prema zvaničnoj državnoj statistici, prosečna plata u srbiji je 46.280 dinara, dok ona kod mlađih, starosne dobi od 15 do 29 godina, iznosi 29.500 dinara.[1] Ovo nam jasno govori da većina mladih radnika u Srbiji radi za minimalnu cenu rada. To su poslovi u proizvodnji, u fabrikama mahom stranih investitora, poput Jure, Leonija, itd., ali i u trgovinskim lancima, manjim trgovinama, trafikama, buticima, i tome slično.

    Opširnije
  • Zašto revolucija

    Kriza - realnost kapitalizma

    Pitanje revolucije je danas aktuelno jer se suočavamo sa periodom opadanja još jednog klasnog društvenog poretka – kapitalizma. Realnost kapitalizma se ogleda, između ostalog, u tzv. profitnom motivu, odnosno u činjenici da je preduzetnik, privatni vlasnik sredstava za proizvodnju, motivisan da ulaže u neki posao u onoj meri u kojoj mu to ulaganje donosi profit, to jest u onoj meri u kojoj mu vrednost koju je uložio u posao donosi novu vrednost i uvećava njegovo bogatstvo.

    Opširnije
  • Izbori u Španiji – udarac režimu

    Nakon što su rezultati izbora objavljeni, jedan od portparola aktuelne desničarske Partido Popular (Narodne partije) opisao je Španiju kao “neupravljivu”. Ovo je prikladan opis države u ovom momentu.

    Rezultati izbora proizveli su ekstremno izdeljen parlament koji, kako smo skoro objasnili, odražava klasnu polarizaciju i radikalizaciju koja se odvija u španskom društvu poslednjih godina. Najjasniji simptom ovih procesa je probijanje levičarske partije Podemos (Možemo) na scenu, koja je održala svoja obećanja remontade (povratka) i osvojila 20,66% glasova, samo 1,35% manje od tradicionalne socijal-demokratske partije PSOE (Španske socijalističke radničke partije), što je uzdrmalo špansku političku scenu. Kako je Pablo Iglesias izjavio, „Španija je glasala za promenu u sistemu”.

    Opširnije
  • Poslije konferencije COP21, neugodna istina: problem je kapitalizam

    Prošlu subotu u Parizu vidjeli smo scene ushićenja dok su delegati iz skoro 200 zemalja svijeta slavili rezultate dvije sedmice pregovora na konferenciji COP 21 Ujedinjenih Nacija 2015. u vezi klimatskih promjena. Svjetski lideri su proglasili Pariški sporazum kao „istorijski“ događaj u borbi protiv klimatskih promjena; neviđeni prikaz saradnje u nastojanju da se obuzda globalno zagrijavanje.

    Opširnije
  • Venecuela: Kontrarevolucija je dobila izbore

    Kasno u noć, 6. decembra, Nacionalni izborni odbor Venecuele je objavio privremene ali konačne rezultate parlamentarnih izbora. Kontrarevolucionarna opozicija MUD ( Okrugli Stol Demokratskog Jedinstva ) osvojio je 99 mjesta naspram 46 mjesta Bolivarske PSUV ( Ujedinjena Socijalistička Partija Venecuele ), sa još dodatna 22 mjesta koja trebaju biti raspoređena. Ovo je ozbiljan korak nazad i naša dužnost je analiza razloga koji objašnjavaju moguće posljedice.

    Opširnije
  • Teroristički napadi u Parizu – Kako radnički pokret treba reagovati?

    Reakcionarni islamistički terorizam je ponovo udario prošle noći u koordinisanim napadima na različita mjesta u Parizu ostavivši iza sebe 128 mrtvih i preko stotine teško ranjenih. Ovo je u cjelosti reakcionarni napad na obični radni narod, većinom omladinu, koja je uživala u večernjem izlasku u restoranima, koncertnim dvoranama i na fudbalskom sadionu. Osuđujemo ubilačku bandu koja je izvela ove napade i izražavamo solidarnost sa narodom Pariza.

    Opširnije
  • Turska: Kako je Erdogan dobio izbore?

    Da li su izbori bili pošteni? Kako bi bili, jugozapadni dio zemlje, dom Kurda koji većinom podržavaju ljevičarski HDP, u stanju je jednostranog rata od jula. Brutalni vojni pretresi, opsade i snajperi, policijski sati su koštali 2 hiljade života – većinom nevine omladine, djece i starih; glavnoj ljevičarskoj i kurdskoj partiji zaplijenjeni su izborni materijali, a stotine njihovih prostorija je uništeno od strane rulje, koju je organizovala i štitila turska država; hiljade turskih ljevičara i kurdskih aktivista, među kojima ima i lokalnih zvaničnika, je napadnuto i pritvoreno bez ikakvog razloga.

    Opširnije
  • Teroristički napad u Turskoj: Počinilac je država! Za revolucionarni ustanak protiv Erdoganovog režima!

    Marksistička organizacija Crveni, kao deo Internacionalne marksističke tendencije, pridružuje se pozivu na solidarnost i upućuje najiskrenije saučešće porodici, drugovima i prijateljima levičara i sindikalaca poginulih u mučkom terorističkom napadu u Ankari, 10. oktobra ove godine. Crveni se slažu sa procenom da je glavni krivac za ovaj masakr mirnih demonstranata režim Redžepa Tajipa Erdogana i da je jedini adekvatan odgovor na njegovu politiku terora i masovnih ubistava revolucionarno obaranje turskog kapitalizma združenom borbom svih radnih ljudi Turske

    Opširnije
  • 1

V E S T I

  • 1
  • 1

S V E T

  • 1

Kome pripadaju političke partije

U nedavnom intervuu za Večernje novosti, predsednik političkog saveta Demokratske stranke, g. Mićunović, je pokušao da građanstvu predoči kako demokratska stranka ne pripada njenim liderima [Tadiću i Đilasu], i to je formulisao na sledeći način:

“Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović poručio je danas da, bez obzira na ishod nesuglasica u toj stranci, važno da ona ostane jedinstvena i snažna opozicija sadašnjim negativnim društvenim procesima, jer, kako je rekao, ona ne pripada ni Draganu Đilasu ni Borisu Tadiću, već članovima i biračima Demokratske stranke i, još šire, građanima demokratske Srbije.“[1]

 

Reći da stranka pripada ne samo članovima i biračima, već „još šire, građanima“ ne može biti ništa drugo do retorički trik i podvala. Stranke nastaju udruživanjem ljudi podudarajućih političkih ubeđenja, ideja ili interesa i imaju za cilj da ta ubeđenja, te ideje ili te interese sprovode kada dođu na vlast. Stranka bi, u teoriji, trebalo da funkcioniše tako što su njena rukovodeća tela odgovorna širem članstvu i zavise, u krajnjoj instanci, od odluka tog članstva. Na taj način stranka, teoretski, pripada članstvu. Takođe, stranka ima svoju političku bazu, svoje biračko telo, prema kojima takođe ima određenu odgovornost i koji svoje glasove njoj daju verujući joj da će sprovesti određeni program na koji se obavezala. Ukoliko se to ne desi, birači uskraćuju podršku i stranka slabi. Na taj način bismo mogli čak da kažemo i da stranka pripada svom biračkom telu.

Međutim, ako uzmemo da različita biračka tela, koja se formiraju pre svega prema različitim materijalnim interesima, imaju samim tim i različita politička očekivanja – neretko i suprotna, uzajamno isključiva – onda nikako nijedna stranka koja drži do svog programa ne može reći da pripada „još šire, svim građanima“, a da se to ne shvati kao najava izdaje svog biračkog tela već u predizbornoj retorici.

Stranka koja pripada „još šire, svim građanima“ u stvari još uže, mnogo uže, ne pripada čak ni svom biračkom telu, već je spremna da skakuće i menja boje i mišljenja tako da podseća na staru reklamu za Robnu kuću – „za nekog sve, za svakog ponešto“.

Štaviše, upravo onda kada stranka ima za cilj da nekome obezbedi sve, ona mora u svojoj retorici nastupati tako da svakom drugom nudi ponešto. Praksa svih dosadašnjih stranaka je dokaz toga. Programi im se razlikuju minimalno, optužbe su uglavnom za to da će jedna sprovoditi program bolje od druge – što je i glavni spor između SNS-a i DS-a. Taj program nudi malo patriotizma, malo sportskih metafora, malo borbe protiv korupcije, malo građanštine, malo sela itd. Ono što se od svega toga obistini, međutim, jeste samo onaj deo vezan za „povoljnu investicionu klimu“ i „evropske integracije“, to jest za sluganski odnos prema Evropskoj uniji i razaranje prava radnika i institucija socijalne države zarad privatnih interesa krupnog kapitala. Upravo zbog te suštinske svrhe današnjih političkih stranaka – u prvom redu DS, SPS i SNS – njima i jeste potreban gore pomenuti švedski sto za naivne. Teško da bi i ovo malo ljudi glasalo za njih kada bi otvoreno i bez uzajamno protivrečnih dodvoravanja i obećanja rekli da ekonomski tajkunima nude sve, a retorički i pred kamerama svakome u narodu ponešto.

Ukoliko ovo nije tačno, onda bi g. Mićunović morao da objasni otkud novac Demokratskoj stranci za sprovođenje enormno skupih predizbornih kampanja. Naravno na ovo pitanje bi trebali da odgovore i čelnici drugih slon partija, ali i ostalih parlamentarnih partija.

Da li se DS, ili bilo koja od političkih partija finansira isključivo od članarina i sitnih donacija svojih članova i simpatizera?

Stranka

Iznos potrošen na izborima za NS 2012. godine[2]

Zakonom[3] [4] je propisano 0.1% rashoda Budžeta

Demokratska stranka

468 mil. dinara

874 mil. dinara

 

(20% pre izbora)

175 mil. dinara

Ujedinjeni regioni Srbije

458 mil. dinara

Srpska napredna stranka

307 mil. dinara

Liberalno-demokratska partija

228 mil. dinara

 Tabela: Troškovi predizborne kampanje na izborima za narodne poslanike 2012. godine.

Naravno, predizborni troškovi stranaka samo su jedan od izdataka, ali su baš zato i primer na kome se najjasnije, zbog predizborne dinamike, može videti čije su stranke.

Političke partije su onoga ko ih finansira, pa su, s tim u vezi, i politički programi stranaka koje ih imaju, u interesu onih koji ih finansiraju. Zašto bi ih inače finansirali?

Stranke i finansijeri, Dušan Petričić

Demokratska stranka, s tim u vezi, zaista nije niti Tadićeva niti Đilasova, kako to tvrdi g. Mićunović, ali  je još manje stranka njenih članova [makar ne svih] a nikako stranka „svih građana“. Ona je bila i ostala stranka krupnog kapitala, zajedno sa svim drugim njenim raznobojnim bliznakinjama.


[1] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:472949-Micunovic-Stranka-nije-ni-Tadiceva-ni-Djilasova

[3] Zakon o finansiranju političkih aktivnosti čl. 20 st. 1..  i to 20% ovih sredstava, dakle, 0,02%, pre kampanje i ostalih 80% [0,08%] nakon izbora partijama koje su osvojile mandate.  http://www.acas.rs/images/stories/1577-11.pdf

[4] Ukupni rashodi za 2012. godinu bili su 874.493.647.000 dinara. - http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/zakoni/Zakon%20o%20budzetu%20RS%20za%202012.pdf

Tribine

Tribine na kojima su govorili članovi Crvenih.
Loading Player...

Mediji

Crveni u medijima.
Loading Player...

Perspektive

Perspektive za svetsku revoluciju - Alan Woods 2016 (IMT)
Loading Player...