Crvena kritika je mesečni časopis Marksističke organizacije Crveni, organizacije radnika, studenata i učenika okupljenih oko ideja marksizma, sa ciljem da organizuju borbenu partiju radničke klase, sa marksističkim programom korenitog društvenog preobražaja u korist radničke klase, koja sačinjava ogromnu većinu stanovništva svake civilizovane, industrijske zemlje.

Građanski teoretičari liberalnog i konzervativnog opredeljenja, od kojih su mnogi dojučerašnji „komunisti", već nas godinama ubeđuju kako je marksizam prevaziđen, a slobodno tržište nema alternativu. Kao primere uglavnom navode krah Sovjetskog Saveza i ostalih država „realnog socijalizma". U stvarnosti, krah Istočnog Bloka i sličnih država nije označio diskreditovanje socijalizma, već bankrot staljinističkih i staljinoidnih diktatura, koje su iskrivljavale marksizam i ideje Marksa, Engelsa i Lenjina, i koristili iskrivljene verzije njihovih teorija za otimanje vlasti iz ruku revolucionarnih radnika.

Istina je, međutim, da je demokratija u samim osnovama socijalizma. Socijalizam može uspeti jedino ukoliko izraste iz najdemokratičnijeg oblika države koji može postojati - iz masovne, radničke demokratije, iz demokratije koja počiva na vlasti radničkih saveta. Naš cilj jeste da reafirmišemo marksizam kao kreativno i moćno oruđe za kritički i naučni pristup objašnjavanju i rešavanju gorućih društvenih problema. Kapitalizam se pokazao kao antihumanistički sistem, u kojem su sve slobode žrtvovane slobodnom tržištu i koji ne poznaje druge društvene interese osim interesa šačice vlasnika krupnog kapitala. Iz svakodnevnog života se jasno zaključuje da u kapitalizmu velikoj većini ljudi sleduju samo beda i robovanje „poslodavcima“ zarad pukog preživljavanja. Nema razloga da ijedan radni čovek pristane na tako nešto. Drugačije društvo je moguće i neophodno!

*              *

*

PROGRAMSKE OSNOVE

Kako bi se stvorili uslovi za slobodnije, razvijenije društvo, po meri radne većine, Crveni se zalažu za sledeće programske osnove:

Za borbenu radničku partiju! Nijedna od postojećih političkih partija u Srbiji ne predstavlja interese radništva i omladine. Njihova ideologija i politički programi se pišu i sprovode u interesu domaćih tajkuna i imeprijalističkih sila koji ih finansiraju. Potreban je nezavisni glas radnih ljudi, koji se može steći samo kroz formiranje borbene partije radničke klase. Da bi odbranila interese i trajno unapredila položaj radnih ljudi, ova partija mora imati marksistički program radikalnog društvenog preobražaja, odnosno uspostavljanja radničke države i socijalističke planske izgradnje i razvoja privrede. Takođe, ta partija mora delovati u sprezi sa sindikatima, kao masovnim organizacijama klasne borbe.

Za povratak radničke kontrole nad sindikatima! Današnji sindikati imaju korumpirano rukovodstvo, čiji pripadnici pre deluju kao predstavnici gazda među radnicima, nego obrnuto. Radnici moraju povratiti kontrolu nad sopstvenim sindikatima! Zalažemo se za aktivno i masovno učešće radnika u radu sindikata, regularni demokratski izbor svih sindikalnih predstavnika i mogućnost smenjivanja istih u svakom trenutku. Samo tako se mogu sprečiti muljanja sa gazdama iza zatvorenih vrata. Primanja svih političkih i sindikalnih predstavnika radničke klase moraju se ograničiti na prosečnu platu kvalifikovanog radnika, kako bi njihov materijalni interes bio uvek vezan za materijalne interese radnika.

Za povratak otete privrede u ruke radnika!  Privatizacija se pokazala kao ništa drugo do krčmljenje bogatstva koje je radni narod stvarao preko 40 godina i unazađivanje Srbije do privrednog i političkog nivoa kakav je bio prisutan u prve dve decenije prošlog veka. Da bismo se "približili Evropi", morali smo da se pomerimo nekih 100 godina u nazad! Ogromna većina privatizacija pokazala se kao najgora pljačka i lopovluk! U onim firmama koje su navodno "legalno" privatizovane - naravno, u skladu sa zakonima koji su pisani u interesu gazda - usledila su otpuštanja i stagnacija proizvodnje usled svetske kapitalističke krize. Kapitalizam je pao na svim ispitima - ne samo humanosti i pravičnosti, već i efikasnosti i produktivnosti. Zato se zalažemo za nacionalizaciju svih krupnih preduzeća, kao i za nacionalizaciju i centralizaciju čitavog bankarskog sektora, bez nadoknade dotadašnjim vlasnicima, i za njihovo stavljanje pod kontrolu radničkih saveta; za zaplenjivanje finansijskih sredstava domaćih i stranih tajkuna i njihovo ulaganje u pokretanje privrede.

Besplatno i kvalitetno školstvo i zdravstvo za sve! Uvođenjem školarina i smanjivanjem dostupnih mesta u učionicama i amfiteatrima, kao i uvođenjem naplate medicinskih usluga, školovanje i zdravlje su postali luksuz bogataša i njihove dece, a ne opšte pravo. Zaštitimo obrazovni i zdravstveni sistem od upliva privatnog kapitala i podvrgavanja tržišnoj logici, koja se svodi samo na finansiranje znanja koja su kratkoročno isplativa za vladajuću klasu, dok napredak od opšteg društvenog značaja biva blokiran! Zalažemo se za u potpunosti državno finansiranje obrazovanja na svim nivoima, kao i svih oblika medicinske nege. Jedini način da se obezbedi rad obrazovnih i zdravstvenih ustanova u interesu naroda, a ne profita, jeste demokratska kontrola svih obrazovnih ustanova kroz aktivno učešće učenika/studenata i zaposlenih, kao i demokratska kontrola nad zdravstvom kroz aktivno učešće zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i korisnika tih ustanova!

Za preraspodelu bogatstva u interesu radne većine i socijalne pravde! U Srbiji danas blizu 700.000 ljudi živi ispod granice siromaštva. Jaz između šačice bogatih i ostatka naroda se povećava iz godine u godinu. Zalažemo se za povećanje minimalne plate na iznos koji zadovoljava sve osnovne potrebe modernog civilizovanog čoveka, za uvođenje maksimalne dozvoljene plate rukovodiocima preduzeća, koja ne prevazilazi odnos 4:1, kao i za smanjenje plata svih državnih funkcionera na iznos koji ne sme da prevazilazi prosečnu platu kvalifikovanog radnika u Srbiji. Zalažemo se za ukidanje PDV-a i za povećanje poreza na dobit, za uvodenje izrazito progresivnog oporezivanja privrednih subjekata, kao i za uvođenje poreza na luksuzna dobra; za poseban progresivni porez na plate stranačkih funkcionera koje prevezilaze prosečnu platu kvalifikovanog radnika u Srbiji; za prestanak otplaćivanja spoljnog duga Srbije, čime se novac radnih ljudi koristi za otplaćivanje tajkunskih i birokratskih dugovanja i za preusmeravanje svih sredstava namenjenih toj svrsi ka pokretanju i razvoju industrijske proizvodnje i izgradnji infrastrukture.

Za oružje u rukama naroda, a ne plaćenika!  Radni narod se ne sme uzdati u tuđ pendrek i kundak da ga brane, već mora biti sposoban da se brani sam! Smatramo da je neophodno ukidanje onih organa nasilja čija je svrha prevashodno da brane režim od masa, a koje u tim nastojanjima troše veliki deo državnog budžeta. Zbog toga se zalažemo za ukidanje profesionalne vojske, za rasformiranje Interventne brigade MUP-a, Žandarmerije, SAJ, PTJ i svih drugih jedinica tog tipa, kao i za zabranu rada svih privatnih agencija za bezbednost i svih privatnih izvršitelja. Umesto tih formacija, potrebno je uvođenje vojne obuke za sve punoletne i vojno sposobne građane, bez obzira na rasu, nacionalnost, veroispovest, pol ili seksualnu orijentaciju. Zalažemo se i za uvođenje obuke za rukovanje oružjem, kao posebnog obaveznog nastavnog predmeta, u srednje i više škole i na fakultete, po ugledu na nekadašnji sistem opštenarodne odbrane, sa svim nužnim izmenama i osavremenjivanjima.

Protiv privilegija crkava i drugih verskih zajednica! Verske zajednice sve više dobijaju na uticaju hraneći se bedom, panikom i očajem masa i nudeći im lažna obećanja o "skladnom životu" i o sreći posle smrti ako se povinuju njihovim retrogradnim vrednostima i pravilima. Kao rezultat toga ljudi su počeli da odbacuju znanje i kulturu kao vrednosti, a na njihovo mesto dovode razna praznoverja, verovanja u čuda i razne oblike verskog fundamentalizma. U isto vreme, sve te organizacije se bogate primajući najveće donacije upravo od raznih novopečenih bogataša, koji su nas do ovog stanja i doveli. Povrh svega toga, sveštenici nakon godina „službe“ u obmanjivanju naroda i sejanju straha i zatucanosti, dobijaju i penzije iz državnog budžeta, dakle od naših poreza, bili mi religiozni ili ne! Dok nama propovedaju siromaštvo i poslušnost, oni sami se razbacuju i bahate vređajući i moral i zdravu pamet naroda! Dok su im puna usta patnji svojih vernika u rukama „drugih“, vrlo lako nalaze zajednički jezik kad treba da dele državne pare! Ne dajmo im da se kao takvi nameću uz pomoć svojih partnera iz državnog vrha! Zalažemo se za potpuni prestanak mešanja crkava i drugih verskih zajednica u državne poslove i za ukidanje verske indoktrinacije maloletnika u državnim školama; za prestanak državnog finansiranja svih verskih zajednica i uvođenje poreza na crkveno zemljište; za reviziju poslovanja svih verskih zajednica i zaplenu svih materijalnih dobara za koja se utvrdi da su stečena nelegalno; za zabranu rada svih organizacija koje promovišu verski fanatizam.

Za Balkansku Socijalističku Federaciju! Svakodnevni život svedoči o tome da je razbijanje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije predstavljalo civilizacijski korak unazad za sve njene narode i narodnosti. Nacionalizam, šovinizam i bratoubilački ratovi poslužili su kao pokriće novokomponovanoj, ratno-profiterskoj buržoaziji, nastaloj od delova birokratije SKJ, menadžera društvenih preduzeća i kriminalnih krugova koji su sa njom sarađivali, za prelivanje društvene svojine u svoje privatne džepove, dok je radna većina dobila samo srozavanje kvaliteta života u svakom pogledu. Dok je narod ratovao, profiteri su se bogatili! Dok je radnik ubijao radnika, gazde su mirno trgovale! Danas je jasno da iscepkane nacionalne države na Balkanu ne predstavljaju rešenje nacionalnog pitanja i suverenosti, a da još manje nude put ka napretku. Sve što smo dobili cepanjem zajedničke države su sunovrat u socijalnu bedu, političku potčinjenost i ekonomski status neokolonija. Najskoriji i najekstremniji primer za to je trenutno stanje na Kosovu pod imperijalističkom okupacijom od strane NATO i EU, gde su pod čizmu globalnih kriminalaca dovedeni jednako svi radni ljudi, ma koje nacionalnosti bili, a gde se socioekonomski problemi guraju pod tepih uz pomoć nacionalističke propagande. Rešenje nacionalnog pitanja na Balkanu je moguće samo zajedničkim organizovanjem i saradnjom svih ljudi koji žive od vlastitog rada na odbrani zajedničkih interesa i izgradnjom radničke savezne države na temeljima slobodnog, humanog i socijalno pravednog društva, u kojem je sloboda svakog radnog čoveka uslov slobode svih. Suprotstavimo se šovinističkom otrovu kojim nas truju domaći i strani tajkuni! Za Balkansku Socijalističku Federaciju, kao ravnopravni sastavni deo Socijalističke Federacije Evrope!

Za radničku Evropu! Izrazi "Približavanje Evropi", „evropski put Srbije“ ili „evropske integracije", danas ne znače ništa drugo osim politike uvodenja profiterske logike u sve pore društva i otvaranja naše privrede za pljačku od strane multinacionalnih kompanija kroz ucenjivačke sporazume i nejednake odnose razmene. Pravu Evropu ne predstavljaju briselska birokratija koja njome upravlja, niti evropski kapitalisti, čije interese ta birokratija brani, već evropski radnici, koji se danas dižu protiv mašinerije pljačke i izrabljivanja, zvane Evropska Unija. Upravo je ta Evropa, radnička Evropa, ona sa kojom se treba povezivati! Zalažemo se za podršku i saradnju sa komunističkim i drugim levičarskim i sindikalnim organizacijama, kao i sa masovnim socijalnim pokretima na Balkanu i u ostatku Evrope u borbi za radnička prava i radničku vlast; za diplomatsko i ekonomsko približavanje zemljama sa progresivnim, socijalističkim vladama u celom svetu.