I tako je na kraju "gvozdeni diktator Balkana" pao za samo par sati. NATO bombe koje su unazadile zemlju decenijama nisu uspele da postignu ono što je nekoliko sati masovnih protesta, i iznad svega, odlučujući, mali deo industrijalne radničke klase koji se priključio studentima i opozicionarima i srušio režim na ulicama.
Ono što se sada dešava u Makedoniji potvrđuje ono što smo oduvek govorili. Nema rešenja nacionalnog pitanja na Balkanu dokle god se ne reše ekonomski i socijalni problemi. Kao što je Lenjin istakao, nacionalno pitanje je u suštini pitanje hleba. Makedonija je jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope.
"Baš kao što se 19. vek završio izbijanjem Prvog svetskog rata 1914, rat koji je počeo na Kosovu, prvi u Evropi posle 1945, označava naš pravi ulazak u 21. vek. Vrlo je simbolično da treba da uđemo u novu eru na isti način, i manje-više na istom mestu, kao i prošlu... Događaji koji se tamo odvijaju odražavaju samo promenjeno ruho raznih međunarodnih aktera..."
"Sjedinjene Američke Države su evidentno jedina 'super sila', što predstavlja vrlo opasnu neravnotežu."
Dominik Moisi, zamenik direktora u "Institut Francais des Relations Internationales" u Parizu, u članku za Financial Times(29/3/99)
Tokom NATO bombardovanja Srbije i Kosova propagandna mašinerija medija na zapadu, sa nekoliko časnih izuzetaka, poslušno je isticala frazu da je nužno koncentrisati vojne trupe devetnaest najmoćnijih nacija sveta, u cilju zaustavljanja "etničkog čišćenja" kosovskih Albanaca. Sve vesti su bile usmerene u pravcu opravdavanja svega što je NATO radio.
U to vreme mi smo objavili seriju članaka objašnjavajući stvarne razloge bombardovanja: nametanje strateških interesa zapadnog imperijalizma Balkanu. Kada smo pisali ove članke mi smo "išli protiv matice", posebno u zemljama kao što je Britanija gde je propaganda bila enormna. Mnogi pošteni radnici i mladi su možda bili zavedeni ovom propagandom i mogu nam čak zameriti što to nazivamo "propagandom", ali bez obzira na to, bila je propaganda.
