Jedna od prvih mera opozicije posle događaja 5. oktobra bilo je preuzimanje kontrole nad Narodnom Bankom Jugoslavije. Zaustavljena je primarna emisija novca, koja je više od decenije bila osnovni instrument pljačkanja društva od strane Miloševićevog režima jer je izazivala redistribuciju dohodaka, a pre svega na štetu radničke klase čije plate su bile u manjoj ili većoj meri fiksne, i nisu bile sposobne da prate rast cena i deviznog kursa. Inflatorna kretanja izazvana rastom novčane mase stvarala ogromne gubitke i prelivanje društvenog bogatstva u privatne džepove - svojevrstan proces prvobitne akumulacije kapitala. Međutim, primarna emisija je odavno prestala biti samo to, ona je postala i jedan od mehanizama održavanja u životu opljačkanih, ruiniranih društvenih preduzeća od strane režimskih direktora.

Kolaps Enrona je najveći krah u korporativnoj istoriji. Za samo par meseci, ukupna "vrednost" akcija firme koja proizvodi energiju, Enrona, sedme po veličini kompanije u Americi, pala je sa 80 milijardi dolara skoro na nulu. Hiljade radnika su postale višak. Da stvar bude gora, njihov penzion sistem je bio vezan za posedovanje akcija Enrona, i stoga je sada bezvredan. U međuvremenu, rukovodioci Enrona, svesni nadolazećeg brodoloma, prodali su milijardu dolara vredne akcije koje su imali u posedu naivcima sa strane, i očajnički su se trudili da se otarase inkriminišućih dokumenata. U isto vreme su isisavali svu preostalu imovinu kroz sistem holding kompanija predvođenih rukovodiocima Enrona.

Ima neke simbolike u tome što godina vladavine DOS-a završava onako kako je i počela - štrajkovima. Možda će se i sama vladavina završiti na isti način na koji je počela - masovnom pobunom ljudi na ulicama? Ne prođe dan a da se ne objavi štrajk u ovom ili onom rudniku, javnom preduzeću, školskoj ustanovi... Verovali su radnici bajkama lidera DOS-a, i strpljivo čekali hepiend horor priče zbog koje su srušili stari režim, ali koja se nastavila i u obećanoj "demokratiji".

Uprkos tome što građanski (buržoaski) ekonomski teoretičari imaju običaj da kapitalizam posmatraju neistorijski, kao večni i jedini mogući oblik društvenog uređenja, a što implicira jedinstvenu teoriju kapitalizma, njihovi pogledi i teorije o kapitalizmu su se menjali uporedo sa njegovim razvojem, neprestano se sukobljavajući i razmimoilazeći. Rezultat toga je da ono što danas predstavlja "ekonomsku nauku" čini nehomogen skup ideja, skup međusobno suprotstavljenih i ponekad potpuno isključivih teorija.

Ovaj članak je originalno objavljen u "Left Business Observer" internet magazinu br. 66, Oktobra 1994. Pisan je od strane Dag Henvuda, urednika i izdavača. Njegov prevod i upotreba odobreni su od strane autora.