Napisao Goran M utorak, 01 februar 2011 05:26

zastava_radnici_protest_dec2010_001

„Заставе“ више нема. Фабрика, која је представљала симбол благостања и развоја бивше Југославије, после 20 година мучне транзиције од социјалистичке самоуправне привреде ка капитализму, је пред брисањем из државног регистра предузећа, чиме се ослобађа простор за италијанску мултинационалну компанију Фијат. Две деценије грађанских ратова, међународних санкција и приватизације привреде растуриле су фабрику. Током овог процеса је некада успешан индустријски центар Крагујевац са околином постао познат као „долина глади“. Фијат је приликом свог доласка у Србију преполовио радну снагу „Заставе“ користећи се сумњивим методама тестирања и запошљавајући само 1 000 радника. Пораз 1 500 радника „Заставе“ које Фијат није запослио и који су последњих дана децембра 2010. покренули штрајк захтевајући право на рад представља коначан транзициони ударац бившем индустријском гиганту.

Napisao Dinko Kreho četvrtak, 27 januar 2011 16:45

Prenosimo analizu druga Dinka Kreha iz bosanske Jedinstvene organizacije za socijalizam i demokratiju, odgovor na tekst Mustafe Spahića "Ideali i stvarnost" u listu "Oslobođenje". Pozdravljamo sva buduća objavljivanja tekstova koji problematiku Jugoslavije i zemalja na koje se raspala tretiraju naučno, odbacujući dogme građanskih "teoretičara".karl-marx2

...ono što Marx doista čini jest da u svom teoretiziranju mogućnosti emancipacije daje primat klasnoj borbi: ona je ta koja treba obuhvatiti, ili, preciznije, predstavljati sve ostale partikularne bitke za emancipaciju. U uvjetima današnje globalne regresije u kapitalizam, gdje proces akumulacije kapitala više nema ulogu prvobitne faze, nego ciklički iskrsava kao „akumulacija izvlaštenjem“ (David Harvey), niti jedna partikularna borba – feministička, ekološka, itd. – ne uspijeva artikulirati taj potrebni minimum univerzalnosti; konzekventno, nijednoj od njih ne uspijeva ozbiljnije izazvati postojeću strukturu društvenih odnosa.  S druge strane, to je uspjelo markistički inspiriranoj političkoj borbi, vođenoj zahtjevom za klasnom jednakošću, za koji se onda mogao vezati cijeli niz drugih zahtjeva (bitka za emancipaciju žena, za etnonacionalnu ravnopravnost...).

Napisao Goran M ponedeljak, 24 januar 2011 10:19

Ako su nas protekle dve decenije nečemu naučile onda je to činjenica da ne postoji donja granica izdržljivosti nakon koje društvo automatski počinje da pruža otpor. Ne postoji afera na vrhu, vest iz inostranstva ili kritičan broj otpuštanja koji će radničku klasu sam po sebi trgnuti i okrenuti prema idejama levice. Konstantna kriza i društvena razgradnja vremenom poprimaju sopstvenu logiku.

01-mhedertranzicijaprevare
Nezadovoljstvo se ne mora obavezno ispoljiti kroz organizovan otpor po klasnim linijama. U nedostatku jasne političke alternative, depolitizacija, individualni napori za preživljavanje kroz sivu ekonomiju ili percipiranje društvenih sukoba kroz prizmu nacionalnog identiteta ili regionalne politike imaju podjednake, ako ne i veće, šanse da daju glas unutrašnjim tenzijama u zemlji. Uspeh levice da u prvi plan političke interpretacije društvenih sukoba postavi klasni rascep zavisi od njene sposobnosti da komunicira sa radničkom klasom u konkretnom istorijskom trenutku i poveže svoje ideje sa stanjem klasne svesti u zemlji.


Napisao Horhe Martin sreda, 19 januar 2011 14:09

Prenosimo tekst druga Horhea Martina, iz uredništva sajta In Defense of Marxism, o tunis2revolucionarnim zbivanjima i perspektivama radničke borbe u Tunisu. Borba radničke klase u Tunisu je jedan od najboljih primera radničkog organizovanja i masovnog otpora represiji jedne neokolonijalne policijske države u službi imperijalističkih sila. Njen značaj i njena iskustva su odavno prešli granice Tunisa. Smatramo da je upućenost u ova dešavanja od velike važnosti i koristi za radničku klasu Srbije i ostatka Balkana, koja se nalazi u sličnoj situaciji.

Čim se Ben Ali našao na avionu za Saudijsku Arabiju, u petak, 14. januara, svrgnut masovnim revolucionarnim pokretom tuniskih radnika i omlaine, tuniska vladajuća klasa i njeni imperijalistički manipulatori su počeli da manevrišu kako bi bili sigurni da imaju kontrolu nad situacijom.

Napisao Mlada Bosna - JOSD utorak, 18 januar 2011 20:06

Преносимо новообјављен документ другова и другарица из источносарајевског огранка босанске Јединствене организације за социјализам и демократију. Након скоро двадесет година ратовања и подела које су бирократске и профитерске структуре унеле у радничку класу Босне и Херцеговине, нова генерација младих комуниста најављује оживљавање напредних идеја и класног јединства у борби против ратне буржоазије и империјалистичке окупације.

crveni princip

 

А сунцу и манастирима угушите пој
Кадифе и свиле нек нестане драж
Јаук и гробље је народ мој
А сјајна прошлост је лаж.


Мој народ није стег царски што се вије,
него мајка обешчашћена,
Зној и сиротиња што тиња
у стиду згаришта и стена...

(Милош Црњански, Спомен Принципу)

Napisao Alan Vuds nedelja, 12 decembar 2010 11:19

10105_clry2-parliament_square

Prenosimo tekst Alana Vudsa, urednika sajta "In Defense of Marxism" i jednog od sekretara Internacionalne marksističke tendencije, o masovnom pokretu britanskih studenata protiv najnovijeg brutalnog napada na britanski obrazovni sistem od strane koalicione vlade konzervativaca i liberala.

Britanski studentski pokret, svojom masovnošću, nivoom organizovanosti i otvorenošću za ozbiljnu  političku artikulaciju svoje borbe, danas predstavlja jedan od najboljih primera učešća evropske omladine u političkom životu društva i pruža novu inspiraciju i ohrabrenje svima koji su odlučni u tome da se izbore za kvalitetno, svima dostpuno obrazovanje. Jedan svet, jedna borba!

 

 

Napisao Crvena Kritika četvrtak, 02 decembar 2010 16:46

Šta se desavalo sa kragujevačkom Zastavom tokom dve decenije tranzicije?mihajlovic

Koje su okolnosti pod kojima je ovo preduzeće privatizovano od strane italijanske multinacionalne kompanije Fijat?

Šta se u medijima retko čuje i zašto?

U potrazi za odgovorima na ova pitanja, članovi redakcije "Crvene kritike"su razgovarali sa Zoranom Mihajlovićem, sekretarom Samostalnog sindikata Fijat automobila Srbija.

 

 

Strana 10 od 24