Blog

Eksploatacija u Centrum trejdu

Otvoreno pismo druga Alekse Tramošljanina, člana Marksističke organizacije Crveni, u kojem  iz radničke perspektive opisuje iskustvo rada u jednom od najpoznatijih tržnih centara u Bosni i Hercegovini.

Putem ovog otvorenog pisma želim da podijelim svoje radničko iskustvo u Centrum trejdu sa radnicima širom Balkana. Radio sam u Centrum trejd - poslovnoj jedinici Kozarska Dubica od 02.06.2020. do 31.01.2021.

Opširnije...

Srbija: Režimski batinaši u napadu na Rome

Režimske fašističke bitange pod nazivom pokret „Levijatan“, juče su ponovo dospele u javnost nakon kukavičkog i podlog napada na porodicu Garip iz Beograda. Naime, ova batinaška grupacija je, bez ikakvog dokaza, optužila tu porodicu za organizovanje borbi pasa i maltretiranje životinja, te odlučila da nasilno, zastrašivanjem, oduzme jednog psa toj porodici, uz pretnje i vređanje na rasnoj osnovi. Da je u pitanju čist pokušaj zastrašivanja i primer rasističkog nasilja, govori nam to da su pokupili samo rasnog psa, a mešanca ostavili; da im je zapravo stalo do dobrobiti životinja, potrudili bi se da zbrinu oba. Ova skupina hohštaplera, o kojoj smo već pisali, pokušava sebe prikazati kao nekakve zabrinute borce za prava životinja, ali njihova uloga kao režimskih batinaša postaje sve očiglednija.

Opširnije...

Šta je zaista prevaziđeno kada se govori o Manifestu komunističke partije?

Padom SSSR-a i Jugoslavije devedesetih godina prošlog stoljeća, započinje oštra ideološka kontraofanziva protiv marksizma kao glavne teorije radničkog pokreta, kao i na samu radničku klasu i njene organizacije. Naime, rečeno nam je da je marksizam prevaziđen i diskreditovan, i da je jedina opcija za čovječanstvo kapitalizam. Sve što nam ostaje jeste da nađemo način da se prilagodimo novoj stvarnosti potpune globalne hegemonije tržišne ekonomije. Marksizam, kažu buržujski akademici i svakojaki sikofanti, nije više relevantan za suvremenu zbilju i predstavlja zastarjelu, prevaziđenu dogmu. Ipak, stvarnost nas svakodnevno navodi na zaključak da su zapravo buržujska piskarala ta koja su prihvatila dogmu, liberalnu dogmu koja je kapitalizam postavila kao nepromjenjivu stvarnost, kao novog boga. Ironično, danas vidimo kako kapitalizam na sve strane otkriva vlastite proturječnosti i vlastitu smrtnu bolest, proturječnosti koje je Marks u Manifestu izložio i objasnio. Polako se otkriva nova stvarnost krize i nestabilnosti čiju su mogućnost stratezi kapitala negirali, uspavani kratkim periodom ekonomske stabilnosti, dogmatično se uzdajući u učenje o automatskom usklađivanju ponude i potražnje. Nikada nisu bili u stanju da vide dalje od vlastitog nosa, svako su zatišje i privremenu stabilizaciju koristili kao priliku da proklamiraju vječnost i nepobjedivost sistema koji je napokon prevazišao vlastite kontradikcije. Nasuprot njihovim fantazijama, svijet se okreće naopačke, i sve pretpostavke službene nauke su se izjalovile te pokazale kao lažne, a sva predviđanja Marksovog Manifesta su se pokazala kao istinita.

Opširnije...

Dan pobede nad fašizmom, a ne Dan Evrope

Na današnji dan desila se istorijski najveća pobeda nad najsurovijom vrstom kapitalizma, fašizmom. Kapitalizam je između dva svetska rata proizveo do tad istorijski najveću svetsku ekonomsku krizu, gurajući radničku klasu u bezdan. U nekim zemljama značajno su se osetile posledice prethodnog imperijalističkog rata u kome je glavni gubitnik bila radnička klasa. Nemačka je kao glavna sila poraženog centralnog bloka, ostala dužna za ratnu odštetu, koju je otplaćivala preko leđa čitavog nemačkog društva. Godine bede bez kraja na vidiku, gurale su nemačko društvo u hitnu potrebu za alternativom. Društvo se počelo polarizovati, ulevo ka socijalizmu, i udesno ka fašizmu. Socijaldemokrate i staljinisti bankrotirali su u svojim politikama, te nisu pružili adekvatnu alternativu i otpor usponu fašizma. Fašizam je pobedio i teren se spremao za najveći pokolj u istoriji čovečanstva.

Opširnije...

O „sistemima vrednosti“

Prošlo je četvrt veka od restauracije kapitalizma i uništenja zajedničke radničke države, SFRJ, a ofanziva na radničku klasu Srbije i ostale banana-države ne jenjava. Socio-ekonomska katastrofa nije mogla doći bez kulturološke razgradnje. Povodom toga se u građanskom diskursu poslednjih godina često mogu čuti razna naricanja nad srušenim „sistemom vrednosti“: omladina je nevaspitana i nezainteresovana, ljudi su otuđeni jedni od drugih, više se gledaju rijaliti emisije umesto naučno-obrazovnih programa... Samo kada bi narodne mase prepoznale „prave vrednosti“, stanje u Srbiji bi krenulo na bolje! O kakvim se to „pravim vrednostima“ radi? Da li njihova promocija može dovesti do boljitka u društvu?

Srbija kao periferna kapitalistička država ne može radničkoj klasi ni omladini ponuditi bilo kakav oporavak kulturnog života. Sistematsko podvrgavanje svih aspekata društva tržišnoj logici je desetkovalo ponudu kulturnog sadržaja. Famozne „rijaliti“ emisije su u svetu, na primer, nastale kao rezultat višedecenijske tendencije ka što manjim ulaganjima i što većoj zaradi rijaliti „glumci“ su generalno mnogo manje plaćeni od profesionalnih; ne postoje scenaristi, već producenti smišljaju dramu u hodu. Komercijalna muzika je već odavno poznata po svojoj hiperprodukciji hitova za jednu sezonu. Balkanski turbo-folk se po tome ne razlikuje od zapadne pop industrije: štaviše, on je oponaša. Šta nam, pak, građanski komentatori nude kao rešenje? Pored promovisanja uobičajenih, apstraktnih „univerzalnih vrednosti“ (altruizam, solidarnost, marljivost, učtivost, požrtvovanost...), neki se, poput grupice studenata „Sistem vrednosti“, otvoreno zalažu za jačanje srpskog šovinizma: „narod“ po njima treba da se odrekne „potrošačkog mentaliteta“, te da, „poput naših predaka“, bude spreman na žrtvovanje u interesu „nacije“.

Opširnije...

Uključi se i ti! Budi dio svjetske borbe za socijalizam!