Drugog decembra 2024. godine studenti Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu sazvali su svoj prvi plenum nakon skoro dve godine (kada su održani protest i blokada povodom povećanja školarina na tom fakultetu). Na ovom plenumu izglasana je blokada i Arhitektonski fakultet postao je šesti fakultet koji je pristupio protestu. Studenti su formalno i napismeno obavestili dekana, upravu i celo nastavno osoblje da je fakultet od tog dana u blokadi. 

Izvor: Insajder Niš - Filip Petković

Pamteći iskustvo sa svog prošlog, ne tako davnog protesta, studenti Arhitektonskog fakulteta su čuvali dozu rezervisanosti prema upravi koja je pre dve godine pretnjama disciplinskih postupaka i upisivanjem izostanaka kao i netransparentnim delovanjem kroz studentski parlament fakulteta te proteste ugušila. S tim na umu, nulti zahtev studenata arhitekture svojoj upravi bio je da ne bude nikakvih represivnih mera nad studentima koji učestvuju u blokadama. 

Četvrtog decembra održano je NNUV (nastavno-naučno i umetničko veće) sa koga pristiže obaveštenje koje počinje tvrdnjom: Arhitektonski fakultet nikada nije niti će vršiti represivne mere nad svojim studentima. Dalje u dopisu stoji da NNUV podržava sve studentske zahteve, ali da ne može da utiče na njihovo ispunjenje. Takođe, u dopisu se kao trn u oku našla rečenica: Apelujemo na studente da se vratimo redovnom odvijanju nastavnog procesa zarad opšte dobrobiti svih studenata. U tom trenutku Arhitektonski fakultet je jedinstven u svom dvosmislenom odnosu sa svojom upravom. Dok drugi fakulteti koji su u tom trenutku u blokadi uživaju formalnu i naizgled nedvosmislenu podršku od svojih uprava, kadar Arhitektonskog fakulteta pokazuje svoje protivrečnosti uslovljene dubokim i kompleksnim vezama arhitektonske struke, građevinske mafije i korumpirane vlasti. 

Studenti ispravno, podučeni svojim iskustvom, predosećaju da dvosmislenost saopštenja ima za cilj da iskaže podršku pokretu, prepoznavši da će on vrlo brzo nadmaštiti samo šest dotadašnjih fakulteta u blokadi, ali primarno da ogradi upravu od potencijalnih pritisaka vlasti, ostavljajući lufta za manevrisanje na obe strane. Simbolična i dvosmislena podrška nije dovoljna; i već u prvom odgovoru na dopis studenti iskazuju da će podrška biti uvažena samo kroz konkretne akcije vezane za studentske zahteve. Kao glavni kriterijum za uvažavanje podrške studenti svojoj upravi postavljaju zahtev za ulazak u potpunu obustavu rada - štrajk. 

U sledećih šest meseci podrška akademskog kadra ostaće na nivou motivacionih izjava na plenumu i donacija, dok se praktična podrška kroz obustavu rada na većini fakulteta nikada neće desiti, sa po kojim odvažnim izuzetkom. Arhitektonski fakultet je daleko od jedinog u svom protivrečnom odnosu uprave fakulteta i studenata, ali dugo će ostati jedinstven po očiglednosti i kompleksnosti odnosa režima i struke. Ovaj vid pokušaja da se što duže održi ravnoteža na što više stolica postaje šablon koji se sa retkim izuzecima uviđa u višim akademskim slojevima na svim visokoškolskim ustanovama u državi. Tu počinje višemesečni pokušaj akademske elite da balansira između dve vatre u borbi za svoje interese.

Bez rezerve, cela akademska zajednica je podržala četvrti zahtev studenata za povećanje izdataka za državno visoko obrazovanje za 20%. Manje zbog toga što je taj zahtev jedini socio-ekonomski, već jer je jedini direktno vezan za položaj akademske zajednice i delom adresira konflikt akademije i vlasti koji traje već godinama. Procenivši da kroz prizmu tog zahteva, akademska zajednica ima više da dobije nego izgubi, PRK (prošireni rektorski kolegijum, koji uključuje sve dekane sa saradnicima) se beskompromisno i aktivno uključuje u rad na ispunjenju tog zahteva. 

Sastavljena je radna grupa koju čine dekanka Ekonomskog i profesori sa Pravnog fakulteta koji prave nacrt zakona koji bi na najracionalniji način raspodelio tih 20% više sredstava. Radna grupa se obavezuje da sve odluke u svom procesu mora da validira kroz studenske plenume, ali nasuprot tome, radna grupa bez konsultacije sa plenumima donosi sporne odluke i progurava nacrt zakona kroz ministarstvo i skupštinu. Zakon je izglasan u skupštini i stupa na snagu od marta meseca 2025. godine. 

Tek nakon usvajanja zakona sprovodi se tribina na kojoj radna grupa objašnjava misaoni proces iza spornih tačaka zakona koje uključuju smanjenje školarina za 50%, ali po principu refundiranja i to samo za prvo pohađanje predmeta. Studenti su nezadovoljni jer ovo ne predstavlja značajno poboljšanje pristupačnosti visokog obrazovanja što je bio cilj zahteva, kao i činjenica da odluka da se zakon formuliše na ovaj način nikada nije odobrena od strane plenuma.  Izgovor radne grupe za netransparentan proces je da je zakon morao da se sastavi nepredviđeno brzo jer je predsednik vlade dao ostavku u toku procesa, pa bi dostavljanje zakona nakon pada vlade značilo da bi zakon čekao na novu vladu za koju je postojala mogućnost da neće biti formirana. 

Studenti nisu konsultovani ni po pitanju formulacije samog zakona i rasporeda novodobijenih sredstava, ni po pitanju odluke da zakon ne sme da sačeka sledeću vladu. Ishitrenost donešene odluke takođe potvrđuje i jedan od profesora u radnoj grupi kada priznaje da je zakon vrsta prve pomoći univerzitetu koji godinama trpi finansijske pritiske uzrokovane mnogo dubljim i kompleksnijim zakonskim i proceduralnim problemima. Umesto da iskoristi pokret da temeljno objasni i popravi finansijske probleme univerziteta, akademska elita predoseća da je u ovoj situaciji vreme ključno, i da će kako blokade budu trajale sve duže, a pritisak na vlast bivao sve veći, da će se i pritisci od strane vlasti značajno povećati, i da će tako pristrasno podržavanje jednog od studenskih zahteva podrazumevati i dosta ozbiljnije pretnje.

Izvor: Studenti u blokadi Arhitektonskog fakulteta u Beogradu instagram @blokada.arh.bg

Predosećaj će se pokazati kao ispravan jer je ubrzo nakon usvajanja zakona o finansiranju visokoškolskih ustanova usledio talas pretnji i zakonskih optužbi na račun akademika na najvišim pozicijama na univerzitetima u Srbiji. Rektor Univerziteta u Beogradu, Vladan Đokić je pozvan na saslušanje, kao i mnogi dekani, uz obrazloženje da nisu ispunili svoju dužnost da sankcionišu sprečavanje odvijanja nastave i bavljenje političkim aktivnostima na fakultetima. U svetlu svežih optužbi, kao pokušaj suzbijanja tolerancije protesta od strane ostatka nastavnog tela, vlada nezakonito preko noći donosi uredbu po kojoj menja definiciju rada nastavnika na visokoškolskim ustanovama (VŠU). Do sada rad na VŠU bio je definisan kao 20 sati rada u nastavi i 20 sati rada na naučnom istraživanju, ali uredba donešena 25. marta redefiniše rad nastavnika na 35 sati rada u nastavi i 5 sati rada na naučnom istraživanju. Ova odluka omogućava vladi da ne isplati plate nastavnom osoblju na VŠU, što značajno oslabljuje već većinski samo retoričku i simboličnu podršku koju su uživali studenti od strane nastavnog tela u jeku novih finansijskih izazova sa kojima se suočavaju pojedini radnici na univerzitetu. 

Što se tiče privilegovanijeg i umreženijeg sloja akademske zajednice, on ne teži da izgubi samo svoju redovnu platu, već i privilegije koje pruža saradnja sa režimom. Rektor Univerziteta u Beogradu, Vladan Đokić, izabran je za poziciju 2024. godine u opoziciji tadašnjoj rektorki Ivanki Popović, koja se suprotstavila vlasti u aferi opozivanja doktorata ministra finansija Siniše Malog zbog dokazanog plagijata. Popović je na senatu univerziteta, koji čine samo zaposleni na njemu, dobila većinu glasova, dok je savet univerziteta koji čine i državni funkcioneri izglasao bivšeg dekana Arhitektonskog fakulteta Đokića koji time postaje novi rektor. Mediji su opravdano posumnjali da se radi o internom dosluhu, ali i da to nije slučaj, činjenica jeste da je Đokić izabran kao kandidat koga je režim preferirao naspram Ivanke Popović. Ovo se postavlja kao presedan svim budućim rektorima da ukoliko se na bilo koji način suprotstave režimu, postoje već ustaljeni mehanizmi koji se mogu iskoristiti na njihovu štetu. 

Uprkos svemu ovome, u trenutku kada pritisak studenata i sa njima širih narodnih masa biva veći od pritisaka vlasti, rektor uviđa da je, nakon 6 meseci tolerisanja studentskog pokreta, dalji dogovor sa vlašću verovatno nemoguć. Početkom maja studenti u blokadi objavljuju da glavna strategija protesta nadalje postaje formiranje studentske izborne liste, koju će činiti kandidati koje će studenti predložiti, i zahtevanje vanrednih parlamentarnih izbora na kojima će se ta lista pojaviti. Đokić 20. maja adresira glasine da će biti nominovan za studentsku listu. Iako nije poznato da li ga je bilo koji fakultet u blokadi kandidovao pre njegove izjave, Đokić izjavljuje: Nakon isticanja studentskog zahteva za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, eventualni poziv da budem na listi studenata doživeo bih kao gest poverenja i ukazanu čast od strane studenata koji se više od šest meseci aktivno zalažu za legitimne zahteve… Ovaj gest studentima koji do sada možda i nisu planirali da uvrste rektora u svoj izborni spisak to nudi kao opciju. Studentski pokret u svom dosadašnjem obliku namenski ne dozvoljava da se pojedinci ispolje kao lideri, kroz strukture koje podrazumevaju kratke mandate, i jednokratno vršenje funkcije, kao i organizovanu podelu rada. U tom kontekstu, Đokić bi na poziciji nosioca studentske liste, kao do sada najeksponiranija ličnost na strani studenata u medijskom prostoru, sebi u studentskom pokretu osigurao položaj kao njegov defakto vođa. Taj preletački poduhvat bi njemu i u budućoj vlasti kojoj se studenti nadaju osigurao položaj u novonastaloj situaciji gde je nemoguće očuvati privid akademskog integriteta u saradnji sa vlašću.

Svakako, dok se studentska inicijativa za održavanje izbora ne sprovede, vlast nastavlja sa ogromnim pritiscima na institucije visokoškolskog obrazovanja. Državni univerziteti koji već godinama degradiraju i bivaju obesmišljeni u pokušaju vlasti da ojača privatni sektor visokog obrazovanja na štetu državnog, sada stoje u izuzetno nepovoljnoj poziciji. Dažbine fakulteta nisu izmirene mesecima unazad. Plate su isplaćene u iznosu osam do deset puta manjem od onog pre donešene uredbe o radnim satima na univerzitetu 35/5. Dekani se i dalje pozivaju na saslušanja pod optužbama da vrše diskriminaciju na fakultetima po osnovu političkih ubeđenja, kao i da ne vrše svoju dužnost. Pod tim finansijskim i pravnim pritiscima, podrška prema studentima jenjava na većini fakulteta. Ipak, u poslednjih par meseci više fakulteta je stupilo u štrajk, ispravno uviđajući da je to jedini mogući vid nastavka borbe protiv režima u svetlu novih pritisaka. A izgovor finansijskog pritiska pada u vodu kada se spomene činjenica da su prosvetari kao mnogo manje privilegovan sloj društva, sami izdržali u štrajku koji je trajao više od mesec dana.

Ovu klimu iskoristiće prošireni rektorski kolegijum koji će pod izgovorom očuvanja univerziteta pokrenuti inicijativu za nadoknadu nastave iako je pre samo par nedelja inicijativom PRK-a usvojen stav da se neće forsirati kraj blokada niti početak nastave od strane tog tela. Nastavnom telu izloženi su argumenti koji su uključivali: pretnju stečaja univerziteta, belu godinu (preklapanje dve akademske generacije u jednoj godini) i prinudne uprave fakulteta kao izuzetno realne i katastrofalne posledice koje nastavak pokreta u ovom vidu i intenzitetu može da izazove. 

Nije prvi put da se spominju pretnje prinudne uprave i bele godine, ali su pre imale dosta drugačiji karakter. Bela godina je predstavljena samo kao neispitan teren i nešto što će biti premostiva prepreka. Prinudna uprava je uvek bila realna pretnja; zakon daje ministarstvu prosvete mogućnost da ukoliko smatra da uprava fakulteta ne ispunjava službenu dužnost adekvatno (što jesu optužbe podnete protiv dekana) nametne fakultetu prinudnu upravu, a ista bi onda imala obavezu da izvrši službenu dužnost, odnosno prijavi policiji studente koji onemogućavaju odvijanje nastave. Svakako, uvek se podrazumevalo da će toj upravi biti odbijena poslušnost od strane i studenata i nastavnika; dok se u ovom trenutku predstavljala kao neprikosnovena opasnost po studente i njihovu bezbednost koja ne sme da se dogodi. Ipak, vest da je dekan Bogoslovskog fakulteta 27. maja pozvao policiju na svoje studente koji su nakon odluke o sprovođenju nastave sproveli fizičku blokadu govori da bezbednost studenata možda nije toliki prioritet.  Ipak, u ovom trenutku deo nastavnog tela ove tvrdnje ili zapravo prihvata kao činjenice u očaju svoje trenutne pozicije, ili smatra žrtvovanje pokreta vrednim za očuvanje sopstvene sigurnosti. Deo kritički pristupa i preispituje urgentnost i realnost tvrdnji.

Ova podela, kao i pokušaj da se širi nastavni kolektiv pritisne i manipuliše u svrhu prihvatanja početka nadoknade nastave bio je očigledan na otvorenom plenumu sa profesorima i upravom na Arhitektonskom fakultetu kao i NNUV-u koji se desio nakon toga. Na otvorenom plenumu dekan fakulteta je izlagao svoje argumente za početak nadoknade nastave iako je raniji stav uprave bio da se plan nadoknade neće iznositi dok to plenum ne zatraži od njih. Delovalo je da se profesorski kolektiv Arhitektonskog fakulteta jednoglasno slaže sa iznešenim argumentima. Diskusija je bila neproduktivna i svodila se na svaljivanje krivice i odgovornosti na studente po pitanju propasti univerziteta. Plenum je okarakterisala izuzetno neprijateljska atmosfera kao i nepoštovanje pravila plenuma koje je kolektiv prvobitno hvalio kao progresivne i inkluzivne, naglašavajući kolegijalnost. Kontrastno stavovima profesorskog kolektiva na početku bokade, zahtevalo se da se vreme replika ne meri članovima uprave, osuđeno je izricanje opomene od strane moderatorke dekanu za nepoštovanje pravila komunikacije, a dekan je uslovio iznošenje plana za onlajn nadoknadu (koji niko prvobitno nije ni tražio) time da plenum povuče svoje prethodno iznošene stavove da je bilo koji vid nastave tokom trajanja blokade neprihvatljiv. Plenum je odbio predlog za nastavu i ponovo uspostavio svoj prethodni stav da je nastava neprihvatljiva, ali svakako finalna odluka će biti na NNUV-u da odluči hoće li se nastava sprovesti ili ne.

Po izveštaju delegata plenuma koji su prisustvovali NNUV-u radi iznošenja molbe da se glasanje odloži kako bi se studenti celog univerziteta usaglasili oko stava prema nastavi, diskusija na veću je bila dosta drugačija. Većina govornika (ali i dalje manjina prisutnih na veću) je dovela u pitanje sve argumente koje je izneo PRK. Govornici su izneli činjenicu da je po zakonu stečaj preduzeća čiji je osnivač država nije moguće, doveli su u pitanje katastrofalnost bele godine koja se na tom fakultetu dogodila u različitim formama više puta u poslednjih 20 godina, i činjenica da se prinudna uprava mora izabrati iz redova fakulteta i da postoji jako mala šansa da će bilo ko iz kolektiva pristati na taj položaj, kao i još manja šansa da će ostatak kolektiva biti poslušan toj upravi.  Ponovo je pokrenuto čak i pitanje štrajka koji je odavno otpisan po sličnom principu nametnutih objašnjenja od strane PRK-a. Skoro svi govornici su apelovali da se glasanje odloži, da se studentima da prostora da se usaglase na nivou univerziteta, i da se ne pridodaje pritisak već kritičnoj situaciji u kojoj se nalaze. Pitanja u vezi sa argumentacijom su izbegnuta, diskusija po pitanju štrajka ugašena i glasanje sprovedeno uprkos molbi i stavu studenata kao i apelom značajnog dela prisutnih na veću. 

Predlog je usvojen sa 56 glasova, tačno onoliko koliko je potrebno za njegovo usvajanje. Pre Arhitektonskog, predlog o sprovođenju nastave usvojila su i veća Ekonomskog, Bogoslovskog, Fakulteta fizičke hemije i Fakulteta organizacionih nauka. Uprkos klimavim argumentima i očiglednoj manipulaciji, finansijski pritisak bio je dovoljan da nastavno telo odluči da je gušenje pokreta iznutra delotvornija, realnija i brža taktika za očuvanje svog položaja. Time, ovaj ustupak vlasti na štetu studentskog pokreta njima predstavlja prihvatljiv kompromis ako će režimu dati manje pravnih osnova za vršenje represije. Štaviše, predloženi modeli nastave ne samo da rešavaju problem pritiska gubljenja akademske godine (što je veći pritisak na vlast nego na studente), već mogu poslužiti kao početak integracije sa inostranim privatnim fakultetima. Predlozi koji uključuju model pohađanja predmeta na nedeljnom nivou, gde se jedan predmet pohađa intenzivno u toku jedne ili eventualno dve nedelje, je već ustaljeni model u sistemu privatnih visokoškolskih ustanova koje posluju na više teritorija. Sažetost programa omogućava tim ustanovama da maksimizuju svoje profite time što nemaju redovne, za stalno zaposlene profesore, već su oni gostujući, predajući samo u tom kratkom intervalu koji obuhvata nastava, i naravno, bivaju plaćeni samo za taj kratkotrajni i nesigurni rad.

Izvor: EPA-EFE - Andrej Čukić

Visoko obrazovanje, sa ostatkom prosvete, od ponovnog uspostavljanja kapitalizma u Jugoslaviji, u procesu je konstantne degradadacije u korist privatnog obrazovanja i samim tim džepova srpskih političara. Zakonskim konstituisanjem privatnih fakulteta nemoguće je da se položaj visokog obrazovanja poboljša na bilo koji način bez radikalne i korenite promene čitavog sistema. Blokade predstavljaju samo izgovor za ubrzanje bezobzirnog rušenja državnog obrazovanja. Sve pretpostavke da će pritisak na univerzitet prestati smanjenjem pritiska na vlast su neopravdane jer je ova vlast pokazala nameru da obesmisli obrazovne institucije mnogo pre studentskog protesta. Beskompromisno odbijanje nastave od strane studenata pokazuje da pokret prepoznaje da predlog povratka na nastavu predstavlja predaju. Neophodno je zahtevati ostavke pojedinaca koji su pod pritiskom pokazali da su voljni da stanu na stranu režima ukoliko je i njihov položaj ugrožen. Za ostale, jedini put napred jeste pojačanje pritiska i ujedinjenja studenata i njihovih profesora: Studenti u blokade, profesori u štrajk!