Od samog početka pandemije novog koronavirusa, bilo je jasno da kapitalističke vlade širom sveta nisu ni spremne, ni voljne da se sa pandemijom nose na način koji bi bio u interesu najširih društvenih slojeva. Na svakom koraku radni ljudi širom sveta dobijali su dezinformacije, sulude nenaučne analize i teatralne militarističke mere koje više odaju paniku, nego bilo kakav ozbiljni plan za suzbijanje zaraze.

Prvo je virus nazivan „najsmešnijim u istoriji“. Potom je izneta neistinita tvrdnja o tome kako su samo penzioneri ugroženi i proglašeno je vanredno stanje, koje, za razliku od koronavirusa, zaista jeste verovatno najsmešnije vanredno stanje u našoj istoriji. Naime, uprkos „vanrednom“ stanju, privatnicima je ostavljena mogućnost da zahtevaju prisustvo svojih radnika na radnim mestima, bez ikakve obaveze da im se obezbedi adekvatna zaštita. Umesto regulacije i hitnih prinudnih mera, Vučić i Brnabić su, prosipajući svoju dušu preko malih ekrana, kumili i molili kapitaliste raznim „preporukama“, koje nemaju nikakvu pravnu težinu. Policijski čas je uveden bez ikakvog objašnjenja izabrane satnice. Da li koronavirus ima samo noćnu i popodnevnu smenu? Da li samo udara na kafiće i izlete, a nekako zaobilazi fabričke pogone? Vojnici su, bez obzira na opasnost po njihovo zdravlje i zdravlje njihovih porodica, poslati da patroliraju ulicama pod oružjem – valjda da za jednog zaraženog Srbina upucaju sto virusa, šta li?

Umesto da se za potrebe karantina rekviviraju postojeći hoteli, koji već imaju mesta za više hiljada ljudi, zaraženi koronavirusom su počeli da se smeštaju u hale Beogardskog sajma, uz objašnjenje da tople vode nema, ali će biti čaja i stonog tenisa. Jedini smeštaj adekvatno opremljen za potrebe karantina koji Vlada jeste rekvivirala jesu studentski domovi – odnosno, jedini smeštaj koji ne bi smela da rekvivira jer masovnim izbacivanjem studenata iz domova i njihovim slanjem u mesta prebivališta dovodi u opasnost čitave porodice i čitava mesta! Kao i u slučaju fabrika, i ovde je Vlada ljudske živote podredila privatnom profitu, čak i pravdajući svoju nezainteresovanost strahom od tužbe od strane privatnih preduzetnika. Takvim izgovorom Vlada je samo potvrdila ko zaista upravlja ovom zemljom i čiji interesi nagone državu na kriminalni nemar prema svojim građanima. Privatni preduzetnici nisu samo hladna nezainteresovana strana u borbi protiv koronavirusa, već su aktivan remetilački faktor, što ne mogu sakriti njihovi izlivi tobožnje humanitarnosti i mobilizacija „dobrovoljnog“ rada na crno za šivenje maski.

Kada je postalo jasno da je naš zdravstveni sistem, merama štednje i dezindustrijalizacijom zemlje sveden na olupinu onog zdravstva koje je 1972. za mesec dana efikasno porazilo poslednju epidemiju velikih boginja u Evropi, te da nam se bliže italijanski i španski scenario, Vlada je pristupila još tragikomičnijim merama policijskog časa i aktivnom traženju koga da okrivi za sve opasniju situaciju u zemlji. O tome smo više pisali ovde. U svima je tražen krivac, samo ne u onima koji su tržište stavili ispred ljudskih života.

Čak su i mere socijalne zaštite koje su uvele Vlada i Narodna banka Srbije polovične i odnose se samo na vreme trajanja vanrednog stanja, kao da će ekonomski udar pandemije prestati pri njegovom isteku! Za to vreme, radnici dobijaju otkaze ili bivaju poslati na prinudne odmore, u praksi prepušteni samima sebi da se snalaze i da broje dane dok štit vanrednog stanja naglo ne bude srušen, kada će na njih pokuljati bankarska i izvršiteljska mafija, žedne i poslednjeg dinara koji im je ostao nakon gubitka posla ili smanjivanja plata.

Kako je koronavirus globalna pojava i kako će njegovi ekonomski odjeci zahvatiti čitav svet, bolje neće proći ni naši gastarbajteri, od kojih će mnogi ostati nasukani u ovoj zemlji. Maltretiranje u izbegličkom centru na Paliću je samo početak. Vrlo brzo će mnogi naši radnici shvatiti da je u krajnjoj instanci i on samo još jedan „migrant“ i da će zidovi Tvrđave Evrope naglo postati mnogo manje propustljivi za njega, ne hajući za hrišćansko poreklo ili svetao ten. I omladina koja se godinama pripremala na masovnu emigraciju u vremenu koje dolazi će se naći pred zatvorenim kapijama i bodljikavim žicama nove železne zavese EU.

Jedini izlaz u ovakvoj situaciji, gde nam se postepeno zatvaraju svi ventili kapitalističkog ekspres lonca, jeste borba! Vreme je da se izborimo za naš kvalitet života i da srušimo one koji su tridesetogodišnjom pljačkom učinili da Srbija i druge jugoslovenske zemlje budu nesposobne da se izbore sa bilo kojom krizom širih razmera. I tu ne mislimo samo na pripadnike jedne stranke, već na celokupnu političko-poslovnu elitu, na investitorsku i tajkunsku vladajuću klasu, na sve one koji su nas doveli do toga da brinemo ne samo šta će biti ako nas zarazi korona, nego i šta će biti ako je preživimo! Odbrana protiv korone mora prerasti i u odbranu od kapitalizma! Vreme je da se organizujemo, da ustanemo pre nego što nas ove bitange pobiju svojim nemarom!

Pozivamo na formiranje odbora za zdravstvenu zaštitu, na nivou stambenih zajednica i radnih mesta. Ovi odbori bi trebalo da organizuju dobrovoljce za snabdevanje i druge oblike pomoći najstarijim sugrađanima, u međusobnoj koordinaciji sa već postojećim timovima koje su država i lokalne samouprave uspele da organizuju. Takođe, ovi odbori bi trebalo da uspostave zajedničku kasu radi pomoći ljudima koji su ostali bez posla.

Pozivamo na generalni štrajk na svim radnim mestima koja nisu od vitalnog značaja za društvo i borbu protiv koronavirusa, sa zahtevom da država uvede obavezno plaćeno odsustvo, bez smanjenja plate, kao i zabranu otpuštanja svih radnika za vreme trajanja pandemije. Nerealno je očekivati od ljudi samoizolaciju, a onda im reći da moraju da nastave da se tiskaju u autobusima i fabričkim halama sa minimalnom ili nikakvom zaštitom. Ako vanredno stanje ne važi za privatne kompanije, čemu onda ono uopšte služi? Paradiranje vojske po ulicama i policijski čas neće sprečiti ljude da kašlju i kijaju jedni po drugima u toku radnog vremena. Kukavni apeli preduzetnicima, od kojih mnogi ni ne žive u Srbiji i baš ih briga za naše radnike, takođe neće sprečiti stvaranje žarišta za nove zaraze. Uveravanja o tome da se na posao ne primaju radnici koji imaju simptome je savršeno beznačajno jer se zna da ljudi postaju kliconoše i pre nego što se ispolje simptomi. Pozivamo i radnike javnih preduzeća da odbijaju da vrše naplate i isključenja, kako tokom pandemije tako i nakon nje, dok se ne završi predstojeća ekonomska kriza i dok se ne reši pitanje nezaposlenosti i socijalne pomoći svim korisnicima njihovih usluga! Građani ne mogu odbiti da plaćaju račune bez ozbiljnih posledica. Ali radnici javnih preduzeća mogu kolektivnom inicijativom odbiti da vrše naplate i da obustavom snabdevanja državnih ustanova koje nisu od vitalnog značaja izvrše pritisak na vladu da sanira dugove svih koji nisu u mogućnosti da ih otplate, među kojima će bez sumnje biti i veliki broj kolega, prijatelja i članova porodice i rodbine ljudi koji su zaposledni u javnim preduzećima. Finansije za saniranje dugova postoje. Nalaze se na bankovnim računima tajkuna, političara i popova! Za konfiskaciju finansijskih sredstava svih koji su nemarom i dezinformacijama doprineli rapidnom širenju koronavirusa u Srbiji. Oni su krivi! Oni neka plate!

Informacije i komunikacija danas život znače! Zahtevamo uvođenje besplatnog interneta za svako domaćinstvo. Gubitak usluge interneta danas može imati fatalne posledice po ljude koji rade od kuće, kao i za najugroženije delove stanovništva, za koje se pomoć organizuje upravo preko društvenih mreža i aplikacija. Pitanje besplatnog interneta se više ne sme posmatrati na staromodan način, kao luksuz za mlade, već kao pitanje dostupnosti jednog od osnovnih mehanizama preživljavanja u kriznoj situaciji. Jedini način da se zagarantuje stalan i blagovremen protok informacija jeste uvođenje besplatnog interneta na celoj teritoriji Srbije.

Vojska na teren, u borbu za zdravlje! Zahtevamo da se Vojska Srbije stavi na raspolaganje Ministarstvu zdravlja i da umesto teatralnog marširanja gradom pristupi izgradnji poljskih bolnica, radi zbrinjavanja rastućeg broja obolelih. Pandemija koronavirusa će imati ogromne posledice po zdravlje ne samo onih koji se zaraze tim virusom, nego svih osoba kojima je danas potrebna zdravstvena nega. Borba za zdravlje jeste civilno pitanje. Međutim, komandna struktura, disciplina i resursi naše vojske mogu biti moćno oružje u borbi za svaki život u Srbiji, pod uslovom da se uključe u praktični rad pod kontrolom medicinskih stručnjaka. Naše bolnice su i sada na granicama kapaciteta, a preti im opasnost da budu sasvim pretprane. Izgradnja poljskih bolnica, gde bi se u karantinu lečili novi slučajevi koronavirusa, pomogla bi da se rasterete civilne ustanove.

Svi medicinari u borbu za zdravlje! Zahtevamo momentalno trajno zapošljavanje svih nezaposlenih lekara i medicinskih tehničara, uz punu zakonom propisanu platu, kao i aktiviranje radno sposobnih penzionera iz struke radi lakšeg izlaženja na kraj sa slučajevima koji nisu vezani za pandemiju. Po informacijama Sindikata lekara i farmaceuta u Srbiji se na birou za nezaposlene trenutno nalazi više od 10,000 medicinskih radnika različitih profila. Nezaposlenost i rezovi u zdravstvu, kao i suluda zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, osakatili su naš zdravstveni sistem i doveli ogroman broj naših građana u smrtnu opasnost. Ovoj opasnosti, kao i njenim ekonomskim posledicama, možemo se suprotstaviti jedino zapošljavanjem svih kvalifikovanih medicinskih radnika, u javnom sektoru, na neodređeno, uz punu zakonom propisanu platu. Kako je našem zdravstvu potreban svaki kvalifikovani par ruku, potrebno je povući iz penzije sve radno sposobne zdravstvene radnike, takođe uz punu zakonom propisanu platu, i iskoristiti njihovo znanje i iskustvo u borbi protiv pandemije.

Sve zdravstvene ustanove na puno raspolaganje javnom zdravlju! Ovo nije vreme da se misli na privatni biznis i da se leče samo oni koji su spremni da plate. Privatnim medicinskim ustanovama se mora dati doznanja da su ljudski životi važniji od njihovih zarada. Zahtevamo uvođenje obaveze pružanja besplatnih zdravstvenih usluga u privatnim zdravstvenim ustanovama, o trošku države, po cenama koje važe u javnom sektoru, kao i rekviziciju ugostiteljskih objekata koji se mogu koristiti za potrebe smeštanja novoobolelih, ili za izolaciju zdravih članova domaćinstava od zaraženih ukućana.

Podrediti proizvodnju zdravlju i preživljavanju! Zahtevamo hitnu nacionalizaciju farmaceutske industrije i uvođenje obaveze svim apotekama da sve neophodne lekove daju na recept. Ekonomske posledice pandemije prete da dodatno ugroze zdravlje velikog dela stanovništva, koje se može naći u situaciji da ne može da priušti prekopotrebne lekove, ukoliko ovi ne budu učinjeni dostupnima na recept svim građanima. Privatnoj farmaciji se ne sme dopustiti da profitira na nesreći miliona ljudi! To se mora preduprediti stavljanjem celokupne farmaceutske industrije u državno vlasništvo, a pod kontrolom radnika, kako bi se sprečili birokratizacija i korupcija. Privatne apoteke se moraju primorati da svoju društvenu ulogu stave iznad profitnog motiva. One koje na ove mere budu odgovorile zatvaranjem, moraju biti nacionalizovane bez nadoknade.

Ako nas je virus zatekao nespremnima, ekonomske posledice ne smeju! Zahtevamo da mere socijalne zaštite koje je vlada uvela u vreme vanrednog stanja - moratorijum na otplate dugova, zatezne kamate i izvršenja – budu produžene i na period ekonomskog oporavka. Zahtevamo i da se ovim privremenim merama doda i moratorijum na režije i stanarine, kao i sledeće, trajne mere: regulacija cena svih dobara, ne samo onih najosnovnijih; regulacija stanarine; podizanje minimalne plate do nivoa koji omogućavaju ljudima da priušte sve osnovne potrepštine, režije i stanarinu; izjednačavanje iznosa minimalne penzije sa iznosom minimalne plate.

сви у одбрану