Marksistička organizacija Crveni i Savez komunista Bosne i Hercegovine pozivaju sve svoje simpatizere, kontakte i članove sa državljanstvom Republike Hrvatske da na izborima u nedelju, 5. jula/srpnja daju svoj glas Socijalističkoj radničkoj partiji. Smatramo da SRP jedini ima predizborni program koji je usmeren ka ekonomskom i političkim jačanju hrvatske radničke klase. Takođe smatramo da je aktuelni rascep između dva krila tzv. hrvatske levice važno iskustvo i najava daljeg diferenciranja između borbenih političkih organizacija radništva i srednjeklasnog aktivističkog miljea.

Izvor: Socijalistička radnika partija Hrvatske

Iskustvo združenih napora ostatka tzv. hrvatske levice da se SRP na izborima marginalizuje ili izoluje ne ostavlja ni trunku sumnje u to da pozivi na jedinstvo levice oko najmanjeg zajedničkog imenioca, na kojima insistiraju organizacije srednjeklasnog miljea, nisu nikakav pokušaj da se levica politički artikuliše i ojača, već predstavljaju samo pokušaj kooptacije borbene radničke levice u bezbedne i buržoaziji prihvatljive tokove građanskih inicijativa, „boraca“ za kozmetičke promene i stabilizaciju kapitalizma. Jedinstvo levice oko najmanjeg zajedničkog imenioca je uvek jedinstveno skretanje udesno. Razlog za to star je koliko i politika – klasna borba.

Odmah će biti jasno na šta mislimo ukoliko se baci pogled na biografije kandidata na internet prezentaciji „levo-zelene“ koalicije „Možemo“. Radi se mahom o ljudima iz srednje klase, kulturnjacima, NVO aktivistima, ljudima iz akademskog miljea i sitnim preduzetnicima raznih sorti, dakle o ljudima čiji klasni interes diktira politiku popravljanja kapitalizma i nastojanja da se on učini „humanijim“, to jest da u njemu bude više prilika za socijalnu mobilnost baš ljudi iz prethodno navedenih slojeva. Odatle i fokus na borbu protiv korupcije, decentralizaciju i zelenu privredu. Ispunjavanje bilo kojega od ova tri cilja neće dramatično (ili primetno) poboljšati standard većine radnih ljudi, budući da se eksploatacija radničke klase odvija mahom posve legalno i jednako u zelenoj i zagađivačkoj privredi, pod patronatom nacionalne ili lokalne vlasti. Međutim, ovi ciljevi nude nadu pripadnicima gore pomenutih slojeva sitne buržoazije da se uguraju u državne strukture na nižim nivoima, bilo kao članovi različitih nadzornih organa, bilo kao savetnici za prelazak na „zelenu privredu“, bilo kao pouzdani lokalni partneri u „javnom dijalogu“, to jest, kao posrednici u klasnoj borbi i smiritelji socijalnog nezadovoljstva činovima individualne i lokalizovane humanosti prema raznim klijent-žrtvama. Stoga nikakvo čudo nije da program dama i gospode iz „levo-zelene“ koalicije „Možemo“ odiše političkim snobizmom i iluzijama o utopijskoj zelenoj budućnosti, gde će smanjenje zagađivanja magično značiti i smanjenje eksploatacije radnika; gde će biti mesta i za samoupravljanje i za preduzetništvo – gde će radničko jagnje puno poverenja leći s lavom kapitala, na veliko zadovoljstvo potonjeg.

Sa druge strane, kao što smo već istakli, SRP je politička partija koja u prvi plan stavlja pitanje klase i u svom programu ističe ekonomske i političke mere čije bi sprovođenje otišlo dalje od puke milostinje i klijentelizma prema ovom ili onom ugroženom pojedincu, ili ovoj ili onoj ugroženoj grupici. Premda nije reč o revolucionarnom programu i premda se politička linija Crvenih i SKBiH u određenim detaljima razlikuje od linije SRP-a, daleko od toga da je njihov program nekakav puki reformizam. Dapače, najveći broj predizbornih obećanja ove partije čine ono što marksisti nazivaju tranzicioni program. Tranzicioni program je program zahteva koji su formalno sprovodivi u kapitalizmu, ali čije bi sprovođenje u praksi dovelo na čelo države radničku klasu i zaoštrilo klasni sukob do stadijuma u kojem postaje jasno da su kapitalističke protivrečnosti nerešive i da je dalji put napred moguć jedino potpunim ukidanjem privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju i uspostavljanjem radničke demokratije namesto buržoaskog parlamentarizma.

Primera radi, Socijalistička radnička partija otvoreno ističe da je njen cilj uvođenje društvene svojine nad sredstvima za proizvodnju i radničkog samoupravljanja, uz uvođenje saodlučivanja kao prelaznog modela ka radničkom samoupravljanju. U svom izbornom programu oni se zalažu i za ukidanje tzv. II mirovinskog stupa (sistema obaveznog privatnog penzionog osiguranja, preko kojeg privatni fondovi izvlače novac radnicima), kao i za ukidanje pretvorbe i privatizacije, punu zaposlenost, saoudlučivanje u privatnim firmama i uvođenje zakonske obaveze za preduzeća da osnivaju interne stambene fondove. U borbi protiv „bega kapitala“, Partija predlaže destimulativne mere u cilju osiguranja stabilnosti kao javnog dobra. U borbi protiv nabrekle birokratije, predlažu ukidanje županija, smanjenje broja opština i regionalizaciju Hrvatske. SRP se takođe protivi i privatizaciji javnih resursa i kompleksa u državnom sektoru, posebno zdravstva. U spoljnoj politici, SRP se zalaže za istupanje iz Evropske unije i NATO pakta i za prekid Vatikanskih ugovora. Njihovo zalaganje za istupanje Hrvatske iz EU i NATO nije utemeljeno na suverenističkom provincijalizmu, već na svesti o tome da je trajno ujedinjavanje evropskih zemalja moguće jedino kroz izgradnju Evrope rada. Proleterski internacionalizam je ponosna tradicija ove partije – tradicija koje su se njeni članovi držali čak i u vreme šovinističkog bunila 90-ih godina, kada je SFR Jugoslavija uništena u nizu kontrarevolucionarnih privatizacionih ratova. Detaljnije o predizbornom programu SRP-a možete pročitati ovde.

O nekima od ideja i formulacija koje drugovi i drugarice iz SRP-a iznose se može – i treba – posebno diskutovati. Međutim, jedno je sigurno: kada bi se sproveo ovakav kakav jeste, izborni program SRP-a bi iz korena uzdrmao kapitalistički poredak - kako u Hrvatskoj, tako i širom Jugoslavije, Balkana i Evrope – i vratio radnicima samopouzdanje i moć da ponovo samostalno odlučuju o vlastitim životima i plodovima svog rada. U tom programu su sadržane neke od najzdravijih tekovina jugoslovenskog revolucionarnog modela, za koje se danas bore i Marksistička organizacija Crveni i Savez komunista Bosne i Hercegovine. U toj borbi vidimo u SRP-u drugarsku i savezničku organizaciju, kojoj pružamo ruku i želimo puno sreće na izborima i u svim daljim borbama.