Vesti

Borba radnika Fabrike akumulatora Sombor i dalje traje!

SOMBOR Radnici somborskog ogranka Koncerna FARMAKOM MB ŠABAC, Fabrike akumulatora a.d. Sombor, ponovo su u štrajku, od 11. maja. Od ponedeljka, 3. juna, četvorica radnika su se odlučili i na štrajk glađu, da bi im se dva dana posle priključila još dvojica. Obećanja vlasnika firme, Miroslava Bogićevića, zbog kojih su pristali da obustave svoj prethodni štrajk, od 3. do 17. aprila, pokazala su se kao laži. Dotični gazda im je obećao isplatu dve zaostale plate (od tri bez putnih troškova i ostalih dugovanja!) i „dogovor“ o ostalom novcu, a od svega toga dao im je samo „jednokratnu pomoć“ u vidu jogurta i po 5 hiljadarki, a potom i pola januarske plate (u maju!). Zaista ne čudi da čovek koji misli da radnik s porodicom može da živi od od pola januarske plate u maju i junu, verovatno misli i da su njegovi radnici ujedno i njegovi robovi, pa će valjda, samo ako ih navikne, raditi za hranu i to samo za belančevine iz neprodatih mlečnih proizvoda.

Prema najnovijim informacijama koje smo dobili u razgovoru sa radničkim predstavnicima, ispred fabričkog kruga, gazda Bogićević im nudi drugu polovinu januarske plate, ukoliko počnu da rade odmah, a potom još pola nakon svakih 8 dana rada, odnosno da im za mesec dana isplati jednu i po platu koju duguje. Jasno je da to u praksi znači da od radnika traži još mesec dana besplatnog rada, kako bi im isplatio samo deo onoga što su već zaradili. Pod takvim uslovima, Bogićević bi im i dalje dugovao plate za tri meseca, što je za pola mesečne plate više od onoga što radnici sada traže da im se isplati.

Štrajk se od početka nalazi u medijskoj blokadi. Čak i mediji koji su bili prisutni (sa izuzetkom „Večernjih Novosti“ i redakcije sajta „SOinfo“) i koji su snimali štrajk, kasnije nisu objavili materijal.

Opširnije...

Performans opozicije i nestabilnost vlasti

Protesti „1 od 5 miliona“, eskalirali su prošle subote, nakon što je jedan deo učesnika uspeo da se probije u zgradu RTS-a, predvođen opozicionim liderima. Dočekale su ih jake snage žandarmerije, koja ih je ubrzo izbacila iz zgrade uz primenu sile, usled čega su neki demonstranti bili povređeni. Nakon toga je masa ostala ispred zgrade, okružena kordonom žandarmerije, dok se su se lideri opozicije dogovarali šta im je sledeće činiti. Masa je skandirala parole poput „Skinite šlemove“, „Za koga radite“, a mogle su se čuti i himna Srbije, kao i desničarske pesme o Kosovu. Okupljenima i medijima se obratio Boško Obradović, lider protofašističke stranke Dveri, koji je izjavio da okupljeni samo žele da organizatori protesta i predstavnici opozicije budu pozvani da gostuju na programu RTS-a ističući da policija nije neprijatelj naroda.

Opširnije...

Akcije solidarnosti sa Rožavom u Srbiji, BiH i Makedoniji

Imperijalistički pohod krvavog sultana Redžepa Erdogana na Rožavu nije prošao bez odgovora od strane baze i levih aktivista i aktivistkinja. Svuda po Evropi odvijale su se demonstracije na kojima se izražavala solidarnost sa herojskom borbom kurdskih partizana i zahtevalo prekidanje zverstava koje čini turska vojska. Ni jugoslovenski levičari nisu ostali nemi na ovakav zločin, te su akcije solidarnosti bile organizovane u Beogradu, Banjoj Luci, Skoplju i Bitolju.

Opširnije...

Levi blok na protestima 1od5miliona: Vlast i opozicija protiv promene sistema

Organizacije okupljene oko Levog bloka, među kojima su bili i Crveni, nedeljama su izlazile na građanske proteste u Beogradu, Novom Sadu i Zrenjaninu na kojima su iznele socijalne, a ne samo građansko-demokratske zahteve i nastojale da predstave jednu drugačiju politiku od one koju sprovodi koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke, ali isto tako drugačiju od one koju želi da sprovodi koalicija okupljena oko Saveza za Srbiju. Od početka se znalo da iza protesta stoji opozicija, ali su se protesti nazivali građanskim u strahu da prisustvo opozicije ne odbije moguću masivnost protesta. Zbog toga na proteste nisu izlazili samo simpatizeri Saveza za Srbiju i urbana srednja klasa, nego su se na njima pojavili različiti slojevi ljudi nezadovoljnih stanjem u društvu i životnim standardom. Baš zbog tog opšteg nezadovoljstva smo i mi izašli na proteste da budemo sa tim ljudima i ponudimo alternativnu viziju boljitka kroz klasno organizovanje i borbu za socijalna prava umesto građanske ideologije vladavine prava i moralnog zgražavanja nad korumpiranom vlašću.

Opširnije...