Pozivamo sve radne ljude Sombora da izraze svoju solidarnost i podrže protest koji organizuju štrajkači bivše Trepče predvođeni Samostalnim sindikatom metalaca Fabrike akumulatora Sombor!
Marksistička omladina Crveni se priključuje pozivu na solidarnost sa radnicima Fijata u Pomiljanu i poziva sve radničke i sindikalne aktiviste da svojim potpisom daju podršku njihovoj borbi. Situacija u kojoj se nalaze italijanski radnici nam pokazuje kako će završiti i naši domaći radnici kada ne budu više potrebni Markijoneu. Njihova borba je putokaz za borbu svim zaposlenima u autoindustriji i svim radnicima uopšte! Moramo se boriti zajedno, da ne bismo propali jedan po jedan!
Prenosimo apel Međunarodnog izvršnog komiteta Internacionalne marksističke tendencije, prenet sa sajta In Defense of Marxism:
Duga borba Fijatovih radnika u italijanskom gradu Pomiljanu je poslednjih godina stekla međunarodni odjek. Nemilosrdnost gazdi je izašla na videlo kroz napade na sindikalne aktiviste i zabranjivanje jedinog militantnog sindikata sa velikom radničkom bazom, FIOM-CGIL, od strane Fijatove uprave, čime su ukinuta najosnovnija sindikalna prava radnika. Ovde objavljujemo apel za solidarnost, koji je Izvršni komitet Internacionalne marskističke tendencije (IMT) pokrenuo pre tri nedelje. Ovu rezoluciju su prevele i objavile fabričke novine RadioFabbrica, iza kojih stoje radnici i sindikalisti metalurške industrije i Fijatovih fabrika širom Italije, na čijim se kapijama se ona sada deli. Pozivamo naše čitaoce i pristalice da doprinesu sa svojim potpisom.
„Заставе“ више нема. Фабрика, која је представљала симбол благостања и развоја бивше Југославије, после 20 година мучне транзиције од социјалистичке самоуправне привреде ка капитализму, је пред брисањем из државног регистра предузећа, чиме се ослобађа простор за италијанску мултинационалну компанију Фијат. Две деценије грађанских ратова, међународних санкција и приватизације привреде растуриле су фабрику. Током овог процеса је некада успешан индустријски центар Крагујевац са околином постао познат као „долина глади“. Фијат је приликом свог доласка у Србију преполовио радну снагу „Заставе“ користећи се сумњивим методама тестирања и запошљавајући само 1 000 радника. Пораз 1 500 радника „Заставе“ које Фијат није запослио и који су последњих дана децембра 2010. покренули штрајк захтевајући право на рад представља коначан транзициони ударац бившем индустријском гиганту.
Desetogodišnji periodi čine se sasvim odgovarajućim vremenskim razgraničenjem za analizu krizne istorijske epohe koja se na ovim prostorima otvorila krajem sedamdesetih godina prošlog veka.U svakoj od protekle tri decenije možemo jasno razlikovati tri politička režima i tri drugačije društveno-ekonomske konstelacije. Svoj program ekonomske „šok terapije“, Srbija je dočekala kada su nagomilane protivrečnosti specifične tranzicije pod Miloševićem otvorile prostor za ekonomske liberale u dotadašnjoj opoziciji da sprovedu u delo sopstvenu viziju ekonomskih reformi. Stanovnicima Srbije je promaklo da primete, ali period između 2004. i 2008. bio je „zlatno doba“ srpskog kapitalizma. Ukoliko su to bile godine ekspanzije, možemo samo zamisliti kako će izgledati naredni period u kome ćemo biti primorani da stežemo kaiš. Pred stanovništvom Srbije su odlučujuće godine koje će doneti nove društvene sukobe i politička previranja.
Ako su nas protekle dve decenije nečemu naučile onda je to činjenica da ne postoji donja granica izdržljivosti nakon koje društvo automatski počinje da pruža otpor. Ne postoji afera na vrhu, vest iz inostranstva ili kritičan broj otpuštanja koji će radničku klasu sam po sebi trgnuti i okrenuti prema idejama levice. Konstantna kriza i društvena razgradnja vremenom poprimaju sopstvenu logiku.
